Kubanski rum je poznat još od 16. veka. Nije to isti onaj rum koji su voleli gusari i pili ga u enormnim količinama – taj je bio gorak i imao puno alkohola. Doduše, i pirati su voleli da dodaju malo šećera i travčica u svoje piće.
Ova mešavina pod imenom „dragecito“ (iliti „mali zmaj“), verovatno i jeste preteča čuvenog „mohita“, jednog od najpoznatijih kubanskih koktela koji se danas pije širom sveta. E pa, evo nekih smernica kada su u pitanju kubanski rum i kokteli uopšte a koje sam naučila obilazeći Havanu.
Kubanski rum
Za one koji ne znaju puno o „mohitu“, evo par detaljčića o tome kako ga napraviti. Služi se u velikim čašama, u kojima se meša šećer iz bele trske sa sokom limete i listićima nane. Preko toga se sipa beli rum, a čaša se onda dopuni kiselom vodom i ledom.
I znate li gde se nalazi „svetilište“ „mohita“? Pa, u Havani, naravno! Stoga, kad budete obilazili Kubu, obavezno svratite i na mesta koja ćemo ovde pomenuti, a evo i zašto.
„La Bodegita del medio“
Čuveni lokal „La Bodegita del medio“ nalazi se u Havani, u Starom gradu. Ovo stavite na onu popularnu „šta posetiti“ listu kada putujete na Kubu, i nije ga teško naći. Sa Trga Katedrale (više o Staroj Havani u jednom od sledećih putopisa), dok ste licem okrenuti ka Katedrali Svetog Kristofera (Catedral de San Cristobal), skrenite levo u Ulicu Empedrado i na pola puta naići ćete na ovaj legendarni restoran.
„La Bodegita del medio“ bukvalno znači „mala radnja u sredini“.
Mesto je osnovano 1942, a tada je samo bila radnjica koja je prodavala hranu. Bar sa alkoholnim pićima dodat je kasnije, a onda je polako lokal postao stecište intelektualaca, umetnika i političara.
Danas je ovo živ bar koji toči kubanski rum i razne koktele, zajedno sa pojedinim jelima, tipičnim za kreolsku kuhinju. Zidovi su prekriveni fotografijama, crtežima, natpisima, autogramima posetioca, a među njima ćete videti i potpis Net King Kola ili Gabriela Garsije Markesa. Kao i Ernesta Hemingveja, naravno, koji je ovde bio redovan gost i zbog koga je delimično ovo mesto i postalo tako poznato širom sveta.
Redovan gost
Da se na kratko vratimo unazad. U prethodnom Glimpse-u obišli smo kuću Ernesta Hemingveja u ribarskom naselju izvan Havane, gde je ovaj američki autor živeo 20 godina i koja je pretvorena u muzej. Ali, pre nego što je sebi kupio vilu „Finca la Vigia“, Hemingvej je proveo na Kubi čitavu godinu, 1939. Za to vreme boravio je u hotelu „Ambos Mundos“ u staroj Havani.
Jedna od Hemingvejevih pasija bio je i kubanski rum i uživao je u koktelima. „La bodegita del Medio“ je bio vrlo blizu hotela, a Hemingvej je ovde voleo da popije upravo „mohito“. U lokalu ćete naći nekoliko fotografija na kojima je on pored pokojnog kubanskog lidera Fidela Kastra, ali i ono što je sam napisao: „Moj ‘mohito’ u La Bodegiti, ‘daikiri’ u El Floriditi.“
„Daikiri“ u „El Floriditi“
Moja sledeća stanica bio je restoran „El Floridita“, naravno. Zvučalo je još privlačnije kada su mi rekli da je Hemingvej u stvari i učestvovao u pravljenju prvog „daikirija“, onakvog kakav će vam danas tamo biti poslužen.
Nije teško naći lokal. Čeka vas lepa šetnja duž popularne Ulice Obispo, gde se nalazi i „Ambos Mundos“, a onda samo nastavite dalje. Imajte na umu da je i ovaj restoran bio blizu hotela. A kada stignete, odmah će vam spolja delovati kao vrlo šarmantan.
Uđete unutra, a tamo vas pozdravlja Hemingvej lično! Naime, na samom kraju šanka nalazi se statua ovog pisca u prirodnoj veličini, koju je uradio Fernando Boada dok je Hemingvej još bio živ. Deluje kao da pisac stoji za šankom. I kao da sa čovekom možete da popijete piće.
Kažu da je poznati koktel „daikiri“ ovde napravio barmen Konstante tridesetih godina 20. veka, uz malu Hemingvejevu pomoć. Piće se služi u hlađenim koktelskim čašama. Beli kubanski rum se prvo „blendira“, meša sa šećerom, „maraskinom“, sokom limete i ledom.
Kubanski rum, tradicija
Da budem iskrena, nisam nešto naročito bila zainteresovana za kubanski rum ili koktele pre nego što sam otputovala na Kubu. Ali, kada ste tu, prosto je greota da nešto od ovoga ne probate. Bila sam prijatno iznenađena da su ova pića blaga, sa malim procentom alkohola, ukusna, osvežavajuća.
Negde sam pročitala da se kubanski rum pije još od 16. veka kada je prvi destilat, iako nepročišćen, dobijen iz šećerne trske. Bio je popularan među gusarima, kao i kasnije za vreme američke Prohibicije tokom dvadesetih godina, kada je Kuba bila „zona bez ograničenja“ i kada je najviše koktela i osmišljeno ili su stari recepti unapređeni. Jedan od njih, za koji smo verovatno svi čuli, jeste „Kuba libre“ (odnosno „slobodna Kuba“), i pravi se od ruma i koka-kole, uz led i sok limete.
Kad smo već kod kubanskog ruma, treba obići i „Fundacion Destileraia Havana Club“, svojevrsni muzej ruma, odnosno „Havana klub“ brenda. (Imajte na umu da ova marka jeste najpoznatija među turistima iz sveta, ali da Kubanci najčešće piju rum drugih domaćih proizvođača.) Ovde ćete saznati puno toga o destilaciji, hrastovim buradima i različitim vrstama ruma. Tako se recimo „srebrni suvi“ rum najčešće koristi u koktelima, dok se stari rum obično pije čist…
Bez obzira na to da li pijete alkohol ili ne, rum spada u pravu tradiciju Kube, deo je svakodnevnog života na ostrvu, zato ga svakako ne treba propustiti. I možda nema boljeg mesta da ispijate osvežavajući koktelčić – nego na plaži. Zato u sledećem Glimpse-u odosmo pravo na ležaljku!
Sledeći: ODOSMO NA PLAŽU, U KARIPSKOM STILU! (5)
Svi tekstovi SERIJE o Kubi
