Plaže na Kubi su ono što svakako ne može da se propusti. Sve što ste čuli o njima, tačno je. Ali ima još!
Kubansko ostrvo se nalazi u Meksičkom zalivu, obale mu zapljuskuje Karipsko more, tako da odmah možete da zamislite široko nebo, prelep pogled na horizont, kristalno čisto more, beli sitan pesak i neverovatnu tirkiznu boju mora. Možda i poneki koktelčić u kokosovom orahu iz kojeg viri slamčica? Naravno, što da ne, sve u paketu – bar sam ja u svemu tome uživala.
Plaže na Kubi
Ako ste „bukirali“ hotel na Kubi, velike su šanse da ste smešteni u Varaderu, na malom poluostrvu na kojem se jedan do drugog nalaze hoteli različitih kategorija za inostrane turiste. Fin deo ostrva, Havana nije daleko, a plaže na Kubi su prelepe.
Ali, ako tražite autentičan doživljaj, ovo nije ni blizu toga. Naime, ovde se nalazi malo mesto Varadero, ali je ono relativno novo. Jedan od razloga zbog kojeg je svojevremeno i nastalo jeste što je mnogim Kubancima koji rade u hotelima – „blizu posla“, a javni prevoz po ostrvu i dalje nije naročito pouzdan.
Hoteli u Varaderu
Čujem da se sve češće iznajmljuju stanovi ili sobe većinom u Havani, ali se mnogi turisti razočaraju, jer su stare zgrade često zapuštene, dok vam se u sobi ljušti malter sa zidova. Da ne pominjem vlagu i stari nameštaj.
Ipak, ovo nije pravilo, Havana se „otvara“, tako da je i smeštaj više nego prijemčiv turistima, uredan i nov. Samo budite svesni da postoje obe opcije, i šta zapravo znači da „živite kao lokalno stanovništvo„.
Za mene je hotel u Varaderu bio dobar izbor. Nije bilo teško da se odavde ode u bilo koji deo ostrva, u hotelu se nalazila i kubanska agencija koja je organizovala obilaske, a puno toga možete i sami. Ljudi su prijatni, smeštaj je bezbedan, šta god da vam treba lako ćete rešiti.
(I dalje se povremeno čudim kad se setim turista koji su odsedali u Varaderu, i nisu izašli iz svojih hotela – nijednom za tih 10 dana! Oni koji su obišli ostrvo znaju da je ogromna šteta da putujete na Kubu, a da ne upoznate tamošnji narod i ne naučite nešto o njihovoj tradiciji i kulturi.
Kad malo razmislim, zar im nije bilo lakše da odu negde bliže, jer su plažu mogli da nađu u bilo kom delu sveta, pa i mnogo bliže svojoj kući. Zašto su trošili vreme i toliko novca na put, da bi došli dovde! Kubu svejedno nisu videli, a bili su na Kubi?!)
Okolna ostrvca
U vreme kada sam bila tamo, Kubancima nije bilo dozvoljeno da ulaze u hotelski kompleks ukoliko nisu tu zaposleni, te su i te plaže na Kubi bile namenjene isključivo turistima. Ako odete na javnu plažu, verovatno ćete videti samo Kubance.
Moram da priznam da su me ova „pravila“ tada baš zbunjivala, jer, recimo, na svim mestima koja važe za turistička, uključujući i hotele, srešćete samo inostrane turiste – nema kubanskih familija na letovanju, na primer. (Mnogo kasnije sam imala prilike da vidim slične, mada još veće „restrikcije“ na Bliskom istoku i severu Afrike.)
Tačno je da Kubanci nisu mogli da priušte smeštaj ovog tipa, ali je to izvesno „razgraničavanje“ ipak bilo prilično neprijatno, a sa tim se srećete na svakom koraku…
U svakom slučaju, lako ćete se organizovati da odete na izlete i obiđete ovo ostrvo sa pejzažima za pamćenje. Ranije sam već pominjala da možete to da učinite preko kubanskih agencija ili da iznajmite auto i da se u obilazak uputite sami. (O prevoznim sredstvima čitajte u posebnom putopisu.)
Pride, imate na raspolaganju i mogućnost da obiđete i neka od prelepih malih ostrva. Takvo je, na primer, Kajo Koko u centralnom delu Kube, koje predstavlja prirodni rezervat flamingosa. Ili Kajo Largo del sur na drugoj strani, malo ostrvo sa divnim plažama na obali Karipskog mora.
Jednodnevno krstarenje
Plaže na Kubi su toliko lepe i glavno ostrvo nudi takvu raznolikost, da su velike šanse da nećete imati vremena ni da razmišljate o poseti okolnim ostrvcima. Ipak, nije loša ideja da krenete na neko jednodnevno krstarenje, što sam i ja učinila.
Veliki beli brod klizio je uz obalu i usput je bilo puno malih predela – gde je tek ovlaš virio pesak iz mora, a iz njega niklo nekakvo zelenilo ili se uzdizala poneka vila – koje svakako ne možete da vidite sa plaže. Pride, kada idete na ovakav izlet sa Kubancima, znajte da vas čeka jedna velika „žurka“ na brodu! Kubanska muzika, vodiči koji sve vreme cupkaju u ritmu, toči se rum, sunčan je dan i plovite kroz divno, mirno more.
Ako imate sreće, videćete i delfine sa palube.
Napravili smo pauzu za ručak u uvali prelepog malog ostrva sa belim peskom, bujnom vegetacijom i nestvarnom bojom mora. Lepa šetnja duž plaže do delova koji deluju kao potpuno netaknuti i toliko daleko od „modernog doba“.
Kubanci su već zapevali u restoranu uz tradicionalne taktove i gitare, a preda mnom se ukazalo obilje sveže morske hrane. Pošto sam naručila jelo, ispila blagi koktelčić, uskoro je stigla i klopa. Doneli su mi ogromnog jastoga (za pet dolara), mislim da većeg u životu nisam videla!
Kad vas napadne – riba?!
Uvek mi je zabavno da provodim vreme na plaži, mada nisam od onih koji ne ustaju sa ležaljke. Ovde sam iznajmljivala kanu, veslala do iduće uvale, ili išla na kratka krstarenja katamaranom.
Planirala sam i da ustajem ranom zorom, da mi dan počne baš na plaži, što često činim kada putujem na „letnje“ destinacije. Međutim, na plaži sam bila pre osam ujutru, a tamo nigde nikog. Sve je ovde počinjalo po „kubanskom vremenu“, što će reći – svakako ne pre devet. Nisam očekivala ni onoliko komaraca…
No, pojurila sam u more. Bilo je prelepo, samo horizont i ja! A onda je nešto doplivalo do mene, nehotice sam to i dotakla. Stadoh, rekoh sebi da mi se verovatno učinilo i nastavih dalje.
Ali, „ono“ je došlo ponovo. Videla sam da je riba, i da nije mala, delovala je prilično jako kada sam pokušala da je odgurnem. U momentu sam se setila kako su mi pričali da ovde nedaleko od obale ujutro dolaze barakude da se hrane.
„Ma, ne može da bude barakuda, ona ima zube!“, prošlo mi je kroz glavu, a onda sam zaplivala što sam brže mogla i istrčala iz vode.
Do tada se već pojavio Kubanac koji je radio kao obezbeđenje na plaži. Došao je na posao, šetao okolo. Pritrčala sam, panično objašnjavala šta mi se desilo.
Riba je verovatno mislila da su perlice na mom kupaćem kostimu jestive, rekao je. Ja sam nastavljala da mu prepričavam kako se riba vraćala iznova i iznova, da je bila baš uporna i sve vreme me vrebala, plivala oko mene, a onda mi je ovaj Kubanac samo dobacio:
„Stvarno? Aaa, pa onda mora da je bila muško!“
Next: ŠETNJA KROZ STARU HAVANU
Svi tekstovi SERIJE o Kubi
