Top

Grčki Meteori treba u svakom slučaju da vam budu u planu posete ako se zaputite u Tesaliju u centralnom delu zemlje. Ne samo što ćete videti autentičan istorijski lokalitet i zidove koji su odoleli vekovima, već i čitavu dolinu išaranu ogromnim kamenim stubovima za koju često kažu da je – prirodni fenomen.

Mapa Meteora

METEORI GRČKA

Na oko pet kilometara od grada Kalabaka nalaze se Meteori, koje je UNESCO još 1989. stavio na listu svetske baštine, a grčka vlada ih 1995. proglasila zvaničnim svetim mestom.
Sama reč predstavlja množinu od imenice „meteoron“, što na grčkom znači „onaj koji visi u vazduhu“. Ovaj spektakularan prirodni pejzaž koji se stvarao hiljadama godina, takođe je ukrašen i pravoslavnim manastirima koji se nalaze na, naizgled, nemogućim mestima. Prvi monasi su ovde našli utočište još u devetom veku.

Kalabaka town Glimpses of the World

Naselje Kalabaka u podnožju

Kako stići do Meteora

Meteori se danas smatraju jednim od najvažnijih monaških zajednica hrišćanske pravoslavne crkve, odmah iza Svete Gore. Do 16. veka ovde je niklo čak 24 manastira, koji su bili raštrkani po vrhovima visokih litica. Danas ih je samo šest aktivno.

Monastery cliff Glimpses of the World

Najveći manastir na vrhu kamenog stuba

Ako ne dolazite sa organizovanom turom iz Atine ili Soluna, najbolja ideja da stignete do Meteora, jeste da se sami dovezete. Takođe, ako kojim slučajem planirate odmor na ostrvima Jonskog mora, obavezno proverite da li i odande postoje ture do grčkih Meteora. Ako ne postoje – kako se desilo u mom slučaju – evo kako stići do Meteora. Auto možete da rentirate u bilo kom delu Grčke, a meni je od Parge i jonske obale trebalo tri sata da se dovde dovezem.

Great Meteoron Monastery Glimpses of the World

Prevoz za monahe

SAVET: Potrudite se da stignete rano ujutro. Manastiri se otvaraju od pola deset, ali parking počinje da se puni već pola sata ranije, naročito ako tog dana dolaze i organizovane ture autobusom. Očekujte poveću gužvu od aprila do oktobra.

Great Meteoron Monastery balcony Glimpses of the World

Posetioci se skupljaju od ranog jutra

Manastir Veliki Meteoron

Monah po imenu Atanasios se popeo na jednu od najviših litica u okolini još u 14. veku, i to da bi tu na vrhu osnovao prvi manastir – Veliki Meteoron (ili na grčkom Megalo Meteoron). Atanasios i njegov sledbenik Joasaf smatraju se osnivačima prvog i najvećeg manastira u dolini.

Next to the parking lot Meteora Greece Glimpses of the World

Veliki Meteoron u pozadini

Pazite sad! Joasaf je zapravo bio srpsko-grčki princ svetovnog imena Jovan Uroš Nemanjić. On je bio poslednji muški naslednik dinastije Nemanjić, sinovac cara Dušana. Bio je car Srba, Grka i Albanije, ali je vladao samo Tesalijom između 1369. i 1372, a onda je abdicirao i zamonašio se.

Meteora Greece

Zvonik u dvorištu

Joasaf je u Velikom Meteoronu izgradio crkvu u drugoj polovini 14. veka. Deo originalnog zida i danas može da se vidi, iako je crkva većinom obnovljena i oslikana u 16. veku.

Monastery coat of arms

Detalj starog zida

SAVET: Manastir Veliki Meteoron je otvoren radnim danima (osim utorkom) između 9.30 i 15.30. Trebaće vam oko 10 minuta da se mnogobrojnim stepenicama popnete od parkinga do ulaza.

Meteora Greece

Unutar dvorišta

Ovaj manastir je najveći na grčkim Meteorima. Bićete u prilici da posetite muzej, crkvu, monašku kuhinju i da fotografišete prelepe pejzaže sa balkona manastira.

Courtyard arches

Lukovi ispred muzeja

Manastir Svetog Trojstva

Manastir Svetog Trojstva je sagrađen između 14. i 15. veka nedaleko od Konaka monahinja Sveti Stefan. Nalazi se na strmoj spektakularnoj steni odakle se pruža sjajan pogled na čitavu dolinu.

Great Meteoron Monastery

Pogled sa balkona Velikog Meteorona

Manastir Varlam

Drugi po veličini manastir u grčkim Meteorima osnovao je monah po imenu Varlam u 14. veku. Posle njegove smrti, manastir je neko vreme bio napušten, ali je ponovo oživeo tokom 16. veka.

Clifftop monastery

Varlam preko ograde velikog manastira

Neke od najlepših fotografija možete da napravite u blizini parkinga za Veliki Meteoron, a iz ovog manastira puca pogled na Varlam skroz do samog ulaza. Stene su oble i mogu da budu pomalo klizave, pa se ne preporučuje da ovuda puno šetate ako se bojite visine. (Moje saputnice bi se ovde složile. Zatvarale su oči čak i kada je trebalo mene da uslikaju na vrhu jedne od stena. S razlogom, kao što vidite. Ipak, zahvaljujem se na fotografijama – ispale su sjajne.)

Varlaam monastery

Meteori Grčka – Strme litice

Manastir Svetog Stefana

Meteori Grčka su karakteristični i po tome što svi manastiri, osim ovog, imaju puno stepeništa. Manastir Svetog Stefana ih nema uopšte, već ga krasi mali most. Zbog toga je najlakše doći do njega, te je tu i najveća gužva. U drugim manastirima očekujte između 150 i 300 stepenika do ulaza.

Great Meteoron monastery arch

Jedna od mojih saputnica na stepeništu

SAVET: Ulaz u sve pojedinačne manastire košta tri evra. Ako planirate da posetite više njih u toku jednog dana, imajte na umu da je ovde izuzetno toplo tokom leta i da ne postoje toaleti ni česme van manastirskih kompleksa.

Cliffs view

Vrućina u dolini

Manastir Svetog Nikole Anapafsa

Anapafsis na grčkom znači „odmarati“, pa ime ovog manastira na grčkim Meteorima bukvalno znači Sveti Nikola „koji vas odmara“. Kažu da je ime dobio zato što je ovaj manastir prvi u nizu u dolini, pa su hodočasnici ovde verovatno pravili pauzu da predahnu, pre nego što bi nastavili da pohode druge manastire.

Meteora monastery view

Prvi u nizu i na vrhu stene

Pošto na vrhu ovdašnjeg kamenog stuba nije bilo dovoljno mesta, monasi su bili primorani da Manastir Svetog Nikole Anapafsa grade naviše, u spratovima.

Monastery cliff

Građevina u spratovima

Manastir Rusanu

Nakon što je osnovan u 14. veku, Manastir Rusanu je prvobitno bio muški, ali je 1988. godine preinačen u ženski. Danas ovde živi više od 15 monahinja. Manastir je pretrpeo ozbiljnu štetu tokom Drugog svetskog rata.

Womens convent

Ženski manastir

SAVET: Manastiri su, zbog situacije sa Kovidom-19, zatvoreni vikendom. Maske moraju da se nose unutra, zabranjeno je slikanje unutar crkava i muzeja, i trebalo bi da se pridržavate određenih pravila oblačenja. Na ulazu nije moguće pozajmiti pantalone ili duge suknje kao ranije, i to zbog pandemije, pa bi trebalo da dođete u dugim nogavicama ili suknjama i da pokrijete ramena. U crkvu se pušta do šestoro ljudi odjednom.

Great Meteoron monastery

Pogled kroz odmorište na ulazu

MECOVO GRČKA

Mecovo Grčka je grad u Epiru, severnoj provinciji zemlje. Ovde se nalazi najveća populacija Vlaha u državi, a mesto je i poznati ski centar. Legenda kaže da je grad dobio ime od slovenske reči „mečovo“, koja bi označavala mesto gde žive medvedi. Oblast je zapravo poznata po tome što je stanište mrkog medveda. Otuda i skuptura na centalnom trgu, odakle počinje Medveđa planinarska staza dugačka 40 kilometara.

Bears Trekking Trail

Početak Medveđe staze

Ako vozite auto ovim krajevima, najbolje je svakako da izaberete nekoliko interesantnih mesta gde ćete napraviti pauzu i malo prošetati. S obzirom na to da sam vozila do grčkih Meteora rano ujutro i tamo provela nekoliko sati u Velikom Meteoronu, odande sam krenula oko podneva (baš kada je počeo da nastaje ozbiljan krkljanac na parkingu). U povratku nisam htela da vozim u cugu tri sata do jonske obale. Zato je grčko Mecovo bilo savršeno mesto za rani ručak, i to posle samo sat i po vožnje od Meteora.

Stone church courtyard

Dvorište šarmantne crkve

Negde sam pročitala da se Mecovo, u stvari, sastoji od nekoliko malih naselja, čija se populacija većinom bavi poljoprivredom, stočarstvom i turizmom. Grad ima dugu istoriju u trgovini, a njegovi prodavci su stizali do Rusije, Beča, Konstantinopolja i Damaska.

Mountain view

Divan pogled iz parka

Ako se uzme u obzir da je sagrađen na fascinantnim padinama planine Pindus, na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, ne čudi činjenica što Mecovu ne manjka snežnih zima. Zato je i poznato mesto za zimovanje. Ovde čovek može da se divi tipičnom pejzažu Epira sa lepim planinama i gustim šumama.

Mountain houses

Planinski pejzaž

Mecovo Grčka, šta videti

Ima nekoliko stvari koje ne treba propustiti u grčkom Mecovu. Grad krasi tipična planinska arhitektura sa kamenim kućama, drvenim terasama i popločanim krovovima. U centru se nalazi poveći trg sa restoranima sa jedne strane, i parkom sa druge.

Stone houses

Tipične kamene kuće

Pored skulpture medveda, u okolini trga se nalazi još nekoliko njih koje predstavljaju poznate ličnosti iz kraja. Na jednom je predstavljena čak i planinska ovca. Zašto je ova životinja tako popularna? Pa, to nas dovodi do jedne od stvari po kojoj je Mecovo poznato. Čovek prosto mora da proba lokalne sireve!

Park sculptures

Skulpture u parku

Bilo da se radi o siru „Mecovone“, koji je polutvrd, dimljen i pravi se najčešće od kravljeg mleka, ili o „Mecoveli“ (polutvrdom, bledo žutom siru napravljenom od kombinacije kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka), u Mecovu ćete biti u prilici da probate čitavu paletu domaćih sireva, čak i u restoranu brze hrane. (Ovo je greota propustiti, jer sirevi su sjajni!) Mecovo je, takođe, poznato i po proizvodnji vina.

Local cheese plate

Degustacija sireva

Dok šetate gradom, pronaći ćete lep prizor za slikanje iz parka u centru odakle se pruža divan pogled na planine iznad krovova. Lako je prepoznati i Galeriju Averof po njenom popločanom krovu. Ovo je muzej umetnosti, u kojem se nalazi oko 200 slika i skulptura grčkih umetnika 19. i 20. veka.

Tiled roof

Ploče na krovu galerije

REKA AHERON GRČKA

Reka Aheron Grčka nalazi se u Epiru i dugačka je 52 kilometra. Izvire u neposrednoj blizini sela Zotiko, a uliva se u Jonsko more na plaži Amudi kod Parge. Poznata je po kanjonu izuzetne lepote sa kristalno čistom vodom i divnim pejzažima.
U mitologiji antičke Grčke, Aheron važi za „reku jada“ s obzirom na to da je jedna od pet reka koje vode u Podzemni svet. U Homerovim poemama pomenuta je kao reka Hada.

Cold river

Ledena voda reke Aheron

Iako je reka Aheron bujni ekosistem i zaštićeno područje zbog svojih specifičnih prirodnih svojstava, njeno izvorište je poznato u svetu baš zbog mitske konotacije. Ovo je za mene bilo drugo stajalište posle grčkih Meteora. Nakon što smo napravili pauzu u Mecovu, vozila sam još nekih sat i po, spuštajući se niz planinski venac u dolinu. Kada smo pristigli do sela Kanalaki i Gliki, trebalo nam je još par minuta da stignemo do Aherona.

Lavish banks

Pejzaž pun boja

Ne samo da su preminuli, prema mitologiji, prevoženi čamcem preko reke Aheron kako bi stigli u Podzemni svet, već se za ovu reku smatralo i da daje izuzetne moći, čak besmrtnost, ako se u nju potopite. Kod Dantea, Aheron je granica samog Pakla. Ipak, legenda kaže i da je Ahilova majka sinčića umočila u vodu, držeći ga za petu. Velikog grčkog junaka, tako, niko nije mogao da rani, dok ga nisu pogodili strelom baš u tu petu u Trojanskom ratu.

tent in the shade

Kampovanje na obali

Reka Aheron je udaljena samo 25 kilometara od jonske obale, tačnije od grada Parge. Ovo je, samim tim, i nama bila obavezna stanica, i to naročito što se bližilo vreme za kafu. Kada stignete, prvo ćete naići na prostrani parking na obali. Videćete puno turista koji kreću na rafting turu, jer je kanjon reke Aheron poznat po brzacima.

Acheron Springs

Pripreme za rafting

Iako sam znala da temperatura vode ne prelazi četiri stepena, ipak me je iznenadilo koliko je hladna. Posle samo 10 minuta, stopala počinju da vam trnu. Nije ni čudo što su ljudi mislili da vodi u Podzemlje. Uostalom, reka zaista teče između tamnih litica i na par mesta ponire pod zemlju. No, za to je, kaže legenda, kriv – niko drugi do Zevs. Zašto? Pa, Zevs se, kažu, razljutio kada je čuo da su se njegovi rivali Titani ovde napili vode i okrepili, pa je reku kaznio da zauvek ostane – pod zemljom.

Across the river

Restoran sa druge strane

Iznenadila sam se i kad smo otkrili da, da bismo stigli do jedinog restorana gde ćemo popiti kafu, moramo da pregazimo brzu, ledenu reku. Naime, restoran se nalazi na drugoj obali i sa ove strane možete da dođete jedino kroz vodu. Iako nije mnogo duboko, dno reke je ovde pokriveno klizavim oblim kamenjem, dok je brza i snažna voda na pojedinim mestima dolazila skroz do polovine butina. I sama kafa je dobila drugačiju dimenziju nakon što smo kasnije iz bašte gledali kako brojni turisti gube papuče pokušavajući da pregaze do nas, ispadaju im telefoni i šeširi koje voda odnosi za delić sekunde, dok su neki i sami proklizavali i upadali u nabujalu reku, a mi skakali da pomognemo.

Reka Aheron je definitivno fascinantna na neki svoj (pomalo zastrašujući) način!

Čitava serija putopisa sa JONSKE OBALE

Sledeći: OSTRVA PAKSOS I ANTIPAKSOS

0

Comments:

  • Milica

    09/08/2021

    Kakva divna priča! Mnogo volim tvoje putopise što su korisni, sa puno lepih slika, i uvek ima nekih zanimljivosti. 🙂 Srpski princ koji je osnovao prvi manastir – kakav lep podatak. Hvala! 😍

    reply...
  • Dunja

    09/08/2021

    Kako li ovo sve tek izgleda uzivo! 😍 Prelepe fotografije, svaka ti cast, stvarno. Prosto mi je tesko da poverujem da ovo zaista moze da se vidi. I kao i uvek, puno korisnih informacija. 👍❤️

    reply...
  • Milica

    10/08/2021

    Predivno putovanje koje je ispunilo mnoooogo više od naših očekivanja. Svaka od pomenutih destinacija je zaista očaravajuća. Od Meteora gde zastaje dah od nestvarno lepih prizora do mira kojim čovek bude ispunjen posle posete takvom svetom mestu. Nameće se pitanje koliko je truda, volje, snage i nadasve vere ugrađeno u tu nestvarnu lepotu i svetinju. Čak je i strah od visine u povratku nestao 🙂
    Mecovo – mesto koje iz daljine izgleda kao prilepljeno za planinu ali kako smo se približavali polako su nam se ukazivali živopisni pejzaži i prekrasne kuće. Prilaz naselju nam je mirisima lokalnih specijeliteta od jagnjećeg mesa poželeo dobrodošlicu a degustacija upotpunila doživljaj.
    Aheron – mistična i živopisna reka koja nas je lepo rashladila po vrelom danu. Na prvi pogled delovala je gostoljubivo ali se lepo i poigrala sa nama da održimo ravnotežu dok prelazimo sa jedne obale na drugu da nam ne ukrade obuću i da nas baš skroz ne okupa. Da, ispijanje kafe se pretvorilo u posao čuvara plaže i pripravnost da se pritekne u pomoć turistima koji su mislili da će Aheron olako savladati.
    Puno ti se još jedno zahvaljujemo da divno provedenom i veoma sadržajnom danu sa koga nosimo predivne utiske i koji je značajno obogatio naše letovanje. Želimo ti još puno putovanja i prekrasnih putopisa. Biljana, Milica i Ana… P.S. šifra Boban jer gde bez njega 😀

    reply...

post a comment

Ako vam se ovo dopada i želeli biste da se vaša zemlja/grad/turistička ponuda/let/izlet/smeštaj i sl. nađu na blogu, javite se da sarađujemo.

Unapred se radujem vašem mejlu.

Danijela ćirović

Slide

NABAVITE EKNJIGE PUTOPISA

Sjajne priče na jednom mestu - elektronske knjige, brošure i razglednice.

INSTAGRAM

Share