Ovo će biti više nego svež tekst na temu „Krf Šta videti“, s obzirom na to da sam teze napravila čim sam se vratila sa ostrva. Ako volite Italiju i rado idete u Grčku, od letovanja očekujete lepe plaže, ali i ponešto da vidite i probate što ranije niste, ostrvo Krf je pravo mesto za vas. Jer, ovo nije tek još jedno letovalište u Grčkoj. A evo i zašto.
Ostrvo Krf
Krf je najsevernije grčko ostrvo u Jonskom moru, poznato po tome što je četiri veka bilo pod vladavinom Mletačke republike (kao i većina jonskih ostrva), dok je ostatak Grčke i Balkana bio pod Turcima. Usledile su vladavine Francuza i Engleza, da bi se ostrvo Krf konačno pridružilo Grčkoj 1864. godine. Upravo zbog toga ćete u arhitekturi na ostrvu pronaći značajnu zaostavštinu ovih naroda, kao i bitan uticaj na hranu i piće. Primera radi, neka od tradicionalnih grčkih jela na Krfu jedu se sa (italijanskom) pastom, dok je vrlo popularno i (britansko) pivo od đumbira. Ovde ćete naći četiri miliona stabala maslina a prve su zasadili upravo Mlečani. Dominiraju turisti iz Britanije, Italije, ima puno Francuza i Španaca, te putnika iz severne Evrope.
Ipak, na ostrvo Krf najviše idemo preko leta zbog plaža, dok će se poznavaoci prilika Velikog rata uputiti i u „Srpsku kuću“ u glavnom gradu i na malo ostrvo Vido.
Krf Šta videti
„Krf Šta videti“ će, stoga, obuhvatiti znamenitosti Krfa, ali i plaže na Krfu, odnosno sve ono što sam i sama imala prilike da vidim ili probam. Možda vam se čini da ovo ne može sve da se vidi tokom jednog letovanja, ali „Krf Šta videti“ pišem iz sopstvenog iskustva. Ako sam mogla ja, zašto ne biste i vi, zar ne? U nastavku teksta ćete naći i više detalja o tome kako sam našla smeštaj, odakle sam putovala avionom (za 60 evra!), i kako sam sve ovo obišla na Krfu (a nisam išla preko turističkih agencija).
Grad Krf
Stari grad u prestonici Krfa (ili Kerkiri, kako je zovu Grci), jedno je od onih mesta u kojima nisam imala ništa protiv da se izgubim. Uske uličice, simpatični lučni prolazi, šarmantne venecijanske vile, uz pregršt restorana i kafića, mirisa grčkih „tiropita“ (pita sa sirom) i sladoleda, prodavnica suvenira i starih fasada, koji vam svi odjednom mame pogled. Različiti jezici i užurbana atmosfera uz zvuke galebova daju ovom gradu naročitu atmosferu.
U Starom gradu se nalaze sve znamenitosti prestonice koje treba da vidite. Među njima su Stara i Nova tvrđava, koje su Venecijanci izgradili u 16. veku, Crkva Svetog Spiridona (gde se čuvaju mošti sveca koji je prisustvovao Nikejskom saboru 325. godine i koje su grčki monasi preneli iz Konstantinopolja pre najezde Otomana 1453), Trg Spianada (najveći trg u Grčkoj), Palata Sv. Mihaela i Sv. Đorđa (koju su Britanci izgradili 1819. i gde je stolovao Jonski parlament a gde se danas nalazi Muzej azijske umetnosti), vila Liston (koju su podigli Francuzi početkom 19. veka uz prepoznatljive lukove i kafiće), zgradu Gradske uprave (koja je nekada bila pozorište „San Đakomo“), i tako dalje.
SAVET: Ako dolazite autom iz drugih delova ostrva, ostavite kola na nekom od parkinga u centru. Ja sam odabrala jedan pored Nove tvrđave (samo prođete kroz zidine i eto vas u dnu Starog grada), koji košta sedam evra za čitav dan. Vredi svakog dinara, jer se na mnogim mestima čeka na mesto po pola sata.
Da ponovim, ovde zaista treba da uživate u šetnji, mirisima i zvucima, i naročito pogledu na stare vile koje vas vraćaju u neka stara vremena kada su ovuda šetali mletački plemići a sa simpatičnih terasa provirivale italijanske dame. To je svakako na listi „Krf Šta videti“. Ne propustite da odete i nekoliko kilometara južnije, gde možete da popijete kafu na brdašcetu u delu grada Kanoni uz pogled na manastir Vlahernu. Izgrađen u 17. veku na malom ostrvu, do njega možete da pređete uskom stazom (i ne smete dugo da se zadržavate). Vlaherna je praktično simbol Krfa koji ćete videti na većini fotografij. Za ostrvo iza Vlaherne kažu da je to zapravo Odisejev brod koji je Posejdon okamenio.
Za ljubitelje istorije, kao i Srbe koji bi da nauče nešto više o svom nasleđu, obavezna stanica je „Srpska kuća“, odnosno muzej smešten u istoj zgradi gde se nalazi i Konzulat Srbije. Dočekaće vas kustos Srpskog muzeja i objasniti pojedinosti vezane za iskustvo srpske vojske tokom Prvog svetskog rata. Ovde je došlo 150.000 vojnika 1916. godine (zajedno sa srpskom vladom i izbeglicama), na ostrvo Krf gde je ukupno živelo oko 80.000 ljudi. Mnogi su se ovde oporavljali posle pešačenja preko albanskih i crnogorskih planina i odatle nastavljali na Solunski front. Tu je nastala i pesma „Tamo daleko“ a desetine hiljada srpskih vojnika sahranjeno je u moru oko ostrva Vido.
SAVET: Idite prvo u muzej a onda i do memorijalnog kompleksa na Vidu (brodom iz stare luke u gradu na svakih pola sata). Kustos će vam objasniti u kojim još mestima na ostrvu možete da nađete obeležja vezana za srpsku vojsku.
Palata Ahilejon
Tekst „Krf Šta videti“ ne može da prođe bez palate „Ahilejon“. Iako je u vreme kada sam je ja posetila, vila koju je podigla Elizabeta Austrijska 1890. godine, poznatija kao Sisi – bila zatvorena zbog renoviranja, ipak ne treba da propustite da obiđete bujne vrtove. Palata se nalazi na oko 10 kilometara južno od glavnog grada.
Ulaznica je pet evra a ovde ćete uživati u pogledu na brda čiji vas čempresi podsećaju na Italiju, kao i mnogobrojne skulpture grčkih bogova i junaka. Među njima, najpoznatiji „Ranjeni Ahil“ koji je, iako gotovo sasvim nepobediv, poginuo u Trojanskom ratu kada su ga pogodili baš u petu, jedino ranjivo mesto. (Ovo me je podsetilo na putovanje kada sam posetila reku Aheron u koju ga je, po predanju, majka umakala po rođenju, držeći ga za petu. Zbog toga je Ahil bio nepobediv a zato mu je i peta bila slaba tačka.)
SAVET: Ispred palate imate mali kafić-suvenirnicu, gde možete da popijete kafu, okrepite se toplim grčkim pitama sa sirom ili vanilom, odete u toalet, i sve to – uz sjajan pogled na okolna zelena brda. Preko puta je i vinarija, ako biste i na degustaciju.
Zamak Angelokastro
Posetu ovoj vizantijskoj tvrđavi možete da spojite sa odlaskom na neku od okolnih plaža na zapadnoj obali ostrva. Angelokastro nalazi se blizu Paleokastritse (gde je i najpoznatija plaža na Krfu). Ulaz je tri evra i treba da se popnete uz 172 strma kamena stepenika da biste stigli do vrha litice gde se nalaze ruševine zamka iz 12. veka. (Kako su ovo gradili ljudi pre devet vekova, nikako mi ne dolazi do svesti!)
SAVET: Obujte nešto što se ne kliza (ne papuče i japanke) i ne eksperimentišite puno sa penjanjem na klizave stene na vrhu. Držite se obeleženih staza, sasvim su dovoljne. I ne zaboravite da ponesete flašicu vode.
Iako nije mnogo visoko, ova stena je toliko strma da pruža sjajan pogled na plažu i manastir Paleokastritse s jedne strane, i pučinu s druge. Na samom vrhu nalazi se i stara kamena crkva u koju može da se zaviri, kao i krošnja velike masline u čijem hladu možete da predahnete. Podno tvrđave ćete naći i restorančić da se osvežite pre nego što nastavite dalje u istraživanje ostrva.
Manastir Paleokastritsa
Na brdu iznad plaže u Paleokastritsi (odnosno uvale Svetog Spiridona), smestio se vizantijski manastirski kompleks posvećen Devici Mariji, ustanovljen početkom 13. veka. Rušili su ga Đenovljani i Turci u 15. i 16. veku a današnji izgled i monaški konaci potiču iz 18. veka. Obratite pažnju na stare ikone iz 17. i 18. veka, kao i kosti kita, koje se takođe čuvaju u muzeju.
Kažu da Paleokastritsa znači „stari zamak“ na grčkom.
Miran kompleks obiluje bujnim rastinjem i cvećem. Uživajte u šetnji, odmoru na klupici u hladu i sjajnom pogledu na more. Sveće možete da uzmete u crkvi (pitajte koja strana je za žive, pošto Grci nemaju donju i gornju platformu za sveće). One se ne prodaju, već ćete ostaviti sitan novac, odnosno koliko vi mislite da treba.
SAVET: Pored oltara ćete naći i papiriće za žive i pokojnike, na kojima možete da upišete imena da bi ih sveštenik pročitao prilikom molitve. Dajte ih čoveku koji sedi kod sveća na ulazu.
Stara Perithia
Stara Perithia je najstarije konstantno naseljeno selo na Krfu. Ovde su Venecijanci izgradili naselje kada su rešili da se sklone sa obale zbog pljačkanja gusara. Zato je selo podignuto visoko na obroncima planine Pontokrator (gde je i najviši vrh Krfa od 906 metara), odakle može da lepo da se vidi more i primete uljezi a da samo selo ostane neprimećeno.
Dugo je bilo napušteno, te je priroda ponovo zagospodarila i zaogrnula stare venecijanske kamene vile. Tek je od 2010. ponovo „oživelo“, kada je britanski par obnovio tri kuće i otvorio pansion za smeštaj. Ovde se sada nalazi i nekoliko taverni, gde možete da predahnete posle šetnje po suncu.
SAVET: Selo je inspirativno za fotografisanje (jer kroz stare fasade može da se vidi nebo). Ako obiđete samo centralni deo, neće vam trebati više od pola sata. Ako imate više vremena, pođite u šetnju do obižnjeg novog sela i potražite lokalni med koji se ovde pravi generacijama po istom receptu.
Selo Danilia
Ovo selo je zanimljivije Britancima nego nama zbog pisca Džeralda Darelsa, ali ako ste kao ja gledali seriju The Durrells, bićete uzbuđeni da vidite gde je ona snimana. Danilia je, u stvari, replika sela sa Krfa iz tridesetih godina 20. veka i pripada hotelu koji je prostor izdavao za lokalne proslave u tradicionalnom okruženju. Onda je na red došlo ustupanje scenografije za film Džejms Bonda „Samo za tvoje oči“, te i pomenute serije.
Selo nije veliko i lako ga je naći. Ulaz je 10 evra, ali uz kartu imate i konzumaciju. Ovo je odlična prilika da probate pivo od đumbira sa ukusom lokalnog kumkvata (više o ovom voću u odeljku „šta da probate“). Prošetajte, slikajte se pored šarenih fasada, zavirite u okolne kuće i replike prostorija za pravljanje maslinovog ulja, ali ne propustite i da uđete u muzej na prvom spratu sa tradicionalnim predmetima i nameštajem koji su se koristili u 19. i 20. veku.
Kanal u Lefkimiju
Iako je jedno od najvećih naselja na Krfu, Lefkimi koji se nalazi sasvim na jugu ostrva, nije naročito turistički razvijen. Ja sam se tamo uputila zbog čuvenog kanala koji protiče kroz grad i zbog koga kažu da Lefkimi liči na Veneciju. Ovuda, inače, protiče jedina reka koja postoji na Krfu a koja se nekih 1,5 kilometar dalje uliva u more – kod plaže Buka, što na grčkom znači „reka“.
Kažu da su meštani Lefkimija ljudi koji su originalno sa Krfa a ne potomci došljaka sa Krita ili drugih delova Grčke. Kako mesto nije naročito razvijeno, videćete puno oronulih fasada i mirnih uličica. No, ono zbog čega ste došli vredi pažnje. Izaberite kafić-restoran duž kanala koji su puni cveća, i osvežite se limunadom ili nekom zakuskom. Cene su niže nego na severu.
SAVET: Duž kanala možete da ostavite auto sa obe strane. Nema gužve, pa to neće biti problem. U navigaciji ukucajte baš most na kanalu a ne sam grad, jer nema potrebe da obilazite druge delove naselja.
Selo Afionas
Gde god da se uputite po ostrvu, ako idete kolima u obilaske, proći ćete kroz brojna sela koja krase ovdašnja brda. Neka su „živa“ i sređena, ali većinom deluju kao napuštena i oronula. Ipak, kad krenete na vidikovac iznad plaže Porto Timoni, put vas vodi kroz selo Afionas gde ćete naći i parking (pet evra za ceo dan).
Ovo je odlična prilika da se prošetate kroz naselje na obroncima brda uz renovirane kuće raznih boja, uredna dvorišta, bujno cveće i poneku prodavnicu suvenira. Afionas je jedno od najstarijih sela na severozapadnoj strani ostrva. Iako se nalazi na samo 133 metara nadmorske visine, deluje kao da je mnogo višlje zbog strmine. Kad prođete uzbrdo kroz selo, doći ćete do vidikovca i improvizovanog kafića, odakle zapravo kreće kozija staza kojom (posle oko 20 minuta) stižete do stene iznad Porto Timonija.
Plaže na Krfu
Kada su u pitanju plaže na Krfu, to svakako ne može da se propusti. Zato sam veliki deo teksta „Krf Šta videti“ i posvetila plažama, i to samo onima koje sam sama obišla a ima ih još mnogo. Bitno je reći na početku da na ostrvu sigurno možete da nađete plažu po svom ukusu, jer ih ovde ima peščanih, mirnih, plitkih, šljunkovitih, vetrovitih, hladnih, dugačkih, malih, stenovitih, dubokih, sređenih, divljih… Pitanje je samo koliko vremena imate i koliko ste spremni da istražujete, jer do nekih nije jednostavno ni doći. Primera radi, plaže Katevasidi i Logas. Kažu da ovde treba doći zbog zalaska, ali zalazak je prelep na bilo kojoj plaži na zapadu. Do Katevasidija pride idete pešaka od puta a onda vas čeka improvizovana strma staza od gline koja može da bude vrlo klizava. Obe plaže su divlje uz žućkasti pesak i bele litice. I obično nema ljudi.
Još jedna važna stvar. Krf je poznat po severozapadnom vetru, koji podstiče svakodnevne talase a koji su opet izvajali bele litice na severu. Zato, ako idete na plaže na zapadnoj obali, možete da očekujete da će često biti ili talasi, ili nanosi morske trave na obali, ili da će prosto voda biti mnogo hladnija. Na severu su litice i krupan šljunak, koji se „sitni“ sve do popularne Dasije. Na istočnoj strani je uglavnom pesak, mirno more i plitka voda, savršeno za decu i starije turiste.
(zapadna obala, sa severa ka jugu)
Kanal ljubavi, Sidari
Ovo je više atrakcija ostrva, ali i lepo mesto da se okupate. Kažu da ako u Kanalu ljubavi zaplivate sa trenutnim partnerom, ostaćete zajedno zauvek. Slobodni treba da dotaknu stene sa obe strane kanala, i možda će se već sa Krfa vratiti u paru.
Šalu na stranu, Kanal ljubavi je usek u liticama koje je napravila priroda. Odmah pored se nalazi malo parče peščane plaže, pa ćete tu ući u vodu (ako nećete da skačete sa litica) i možete da preplivate kroz male pećine do samog kanala. I to je naročiti ugađaj. Obavezno se i namažite glinom sa stena, jer je, kažu, blagotvorna za kožu. Kad se malo sasuši, samo se ponovo okupajte.
SAVET: Ako imate vremena, prošetajte duž ubale ka istoku, jer se posle litica pruža malo duža peščana uvala, što je zapravo plaža u Sidariju. Voda je plitka i topla, malo „zamućena“ zbog gline, a restorani ne naplaćuju ležaljke ako kod njih popijete piće ili ručate.
Kejp Drastis
Kad ste već u Sidariju, ne propustite da svratite i do Kejp Drastisa još samo oko pet kilometara ka zapadu. Ovo su prepoznatljive bele litice, kakve ćete (u drugim oblicima) naći i na drugim ostrvima u Jonskom moru u Grčkoj. Kolima možete dok god ima asfalta a onda se vijugavo spušta prašnjavi put do mora. Usput imate i lepo mesto sa koga se vidi Drastis, te je zgodno za slikanje.
SAVET: Navigacija će vas povesti i da u podnožju odete na plažu. Ali, do tamo imate desetak minuta strmog hodanja i nije u pitanju plaža kod litica koje vidite odozgo, već mesto sa druge strane stena odakle može da se skoči u vodu. Već rano popodne je u hladu, prilično malo, te ne može mnogo ljudi da stane, ali je dobro mesto da se okupate pre nego što nastavite po prašini nazad uzbrdo. Odavde vozi i čamac do litica.
Sveti Stefan
Plaža Sveti Stefan mi se na prvi pogled učinila kao odlična ideja. Iako je na zapadnoj obali, sva je u mekom pesku a talasi su bili mali i prijatni. U pitanju je srednje duga plaža, na kojoj možete i da parkirate auto. Sa jedne i druge strane su ležaljke i restorani. Sa leve strane se ležaljke ne plaćaju ako naručite nešto iz restorana, dok se sa desne strane plaćaju bez obzira na hranu i piće (osam evra za set, dve ležaljke i suncoban).
No, idući put kad sam došla, voda je bila mirnija i onda je došla do izražaja manjkavost plaže. More je uporno izbacivalo nove nanose morske trave i pokrivalo ulaz u vodu od oko metar do dva širine duž čitave plaže. Morate da pregacate taj sloj da biste ušli u vodu, to niko ne čisti. Kako more nadolazi iskosa, sa desne strane nema trave (otuda plaćanje ležaljki) a sa leve i po sredini plaža deluje prljavo zbog ovih nanosa. Postarijim britanskim parovima to nije smetalo, oni su dominirali na ležaljkama sa leve strane.
SAVET: Ipak, da ne budem baš toliko „stroga“, hrana u restoranima na levoj strani je odlična, dok su sa desne strane većinom sendviči i „sneks“. Probajte brancina koji je ovde možda i najjeftiniji na ostrvu (17,50 za 500 gr).
Porto Timoni
Ovo je jedna od plaža do koje nije baš jednostavno doći, to jest ne možete baš da se uparkirate pored, već će zahtevati malo truda. Ali vredi svakog koraka! Možete da dođete ili do sela Afionas (o kome je već bilo reči), pa na pola kozje staze na putu za vidikovac, krenete putićem koji se odvaja za plažu nadole (stavljen je mali putokaz na odvajanju). I trebaće vam oko pola sata da biste stigli do sitnog belog peska na dve kratke plaže sa obe strane „poluostrva“.
SAVET: Ponesite suncobran ako ga imate, kao i vodu i grickalice, jer se prva „civilizacija“ nalazi na bar pola sata hoda uzbrdo. Ipak, nemojte da preskočite vidikovac koji pruža jedan od najlepšhih pogleda na Krfu.
Druga opcija je da dođete brodom, odnosno da krenete na izlet sa obližnje plaže Sveti Đorđe, o kojoj će biti reči u nastavku. Ovo je, da tako kažem, „lenja“ i prijatnija varijanta, ali u tom slučaju treba da odvojite neki drugi dan da se popnete i na vidikovac.
Sveti Đorđe
Postoje dve plaže Sveti Đorđe, jedna je severnije (Agios Georgios Pagon), druga južnije na ostrvu (Agios Georgios Argyradon), i dodato im je ime grada koji im je u blizini, ali su obe na zapadnoj obali.
Zašto je to važno? Pa, zato što je na obema vrlo „aktivno“ more, da tako kažem. Na Pagonu je većinom pesak uz veliko kamenje u vodi, sa kafićima i restoranima na obali koji nude ležaljke (osam evra za set), toalet, tuš, hranu i piće. Ali, ovo je istovremeno najhladnija voda u kojoj sam se okupala na ostrvu! Jednom sam zaronila, kad mi se, čini mi se, mozak smrzao i idućih par sati sam se penzionerski „kvasila“ pod tušem, što za mene apsolutno nije svojstveno, jer obično ne izlazim iz vode.
Drugi Sveti Đorđe podno Argiradesa, u stvari je Lakkiess Beach. Ovo više deluje kao divlja plaža, iako na par mesta ima ležaljke koje se izdaju. Ono što mi se dopalo jeste što deluje kao da su je vetrovi i talasi nemilosrdno zapljuskivali, jer su se čak napravile i žućkaste dine od peska a rastinje džiglja u neobičnom smeru. Pesak je mekan, voda topla, na početku plićaka je kamenje, ali ovde teško da neće biti bar malih talasa.
SAVET: Ako niste ljubitelj ovakvih plaža, svratite tek da se jednom bućnete, slikate i „čekirate“ da ste bili. Ali, po mom iskustvu, ni jedna ni druga ne zaslužuju da tu provede sate, ako se uzme u obzir kakvih sve prelepih kutaka nudi obala Krfa.
Paleokastritsa, Sveti Spiridon
Plaža u Paleokastritsi je najpoznatija na Krfu i neki kažu i najlepša. Ovo je zapravo skup nekoliko malih uvala, opasanih stenama. Voda je vrlo brzo duboka, boja prelepa, jer je na dnu kombinacija peska, šljunka i kamena, a na obali je uglavnom sitan šljunak. Mnogi se razočaraju jer očekuju nešto drugačije od onoga što zateknu a to su male uvale, ne kilometarski peščani predeli.
Najlepša od njih je plaža Sveti Spiridon, koja je najčešće slikana i koja se nalazi tik ispod manastira Paleokastritse. Najbolje je da odete u obilazak manastira, bar sam tako ja uradila, a onda se spustite na kupanje. Ipak, baš zato što ima reputaciju jedne od najlepših, Paleokastritsa je i najskuplja plaža, iako bez pokrića. Na Sv. Spiridonu postoji samo jedan restoran koji izdaje ležaljke (25 evra za set i besplatan mali parking za goste) i gde hrana nije loša, ali nije toliko dobra da biste je plaćali puno više nego u drugim delovima ostrva. Drugi deo plaže je slobodan za peškire, ali ume da bude pretrpan.
SAVET: Ovde morate da se okupate, jer je voda plavo-zelenkasta, taman dovoljno hladnjikava, ali nemojte se mnogo zadržavati. Imate nešto slično (a mnogo povoljnije i rasterećenije) na istočnoj strani, samo nastavite da čitate.
Glifada
Ovo je poslednja plaža na zapadnoj obali, zapravo najjužnija koju sam posetila (osim Sv. Đorđa o kome sam pisala ranije). Nije loša varijanta da odete kao ja – u posetu Palati Ahilej, na primer, pa onda preprečite sa istočne na zapadnu obalu nekih petnaestak kilometara i kupate se na narandžastom pesku plaže Glifada.
Kao i na sličnim plažama (poput Dasie), i ovde su delovi rezervisani za ležaljke hotela i jednog većeg modernog bara u koji dolazi mlađa populacija i gde imate sve što vam treba uz raznovrsne koktele. Plaža je prilično pitoma kada su u pitanju pesak i talasi, pa roditelji rado dovode mališane. Parking je u neposrednoj blizini. Ja sam ovde došla da se odmorim od obilazaka, okupala se par puta i zadremala uz zvuk blagih talasa. Poslednje što sam budna videla bile su mlade Poljakinje koje su terale zgodne Grke da im poziraju u plićaku, tik pored dečijeg dvorca u pesku. Simpatičan morski prizor.
(istočna obala, sa sevara ka jugu)
Kasiopi
Kasiopi je mesto na severoistočnom ćošku ostrva, koje zbog svojih malih plaža zaslužuje da se nađe u tekstu „Krf Šta videti“. Ako se krećete severom Krfa, pa se spuštate niz zapadnu obalu ka jugu, odavde zapravo počinju poznate plaže koje obiluju oblucima i šljunkom. Zbog toga je boja vode mnogo lepša nego kada je na dnu pesak. Ovo je prvo mesto u kojem sam čula srpski, da budem iskrena a čućete ga i u Benitsesu ili Svetom Đorđu, koji su popularni kod domaćih agencija, jer su jeftiniji u pogledu smeštaja.
U Kasiopiju možete da obiđete staru vizantijsku tvrđavu iz 16. veka – jednu od tri, pored Angelokastra i Gardikija, koje su bile namerno ovako raspoređene, i da prošetate malom lukom. Zvanična plaža je Kalamionas, ali su mnogo lepše tri male spojene uvale – Batara, Kanoni i Pipitos. Kanoni je specifična zbog ležaljki koje su poređane na steni u hladu rastinja. Na brežuljku preko puta je improvizovan parking. Kamenčići su na plaži Batara prilično krupni i trebaće vam obuća za vodu. Kad sam ja bila, bili su toliki talasi (što, kažu, nije retka pojava), da je bilo nemoguće tek tako izaći iz vode. Ali, i to je bio doživljaj.
Avlaki
Ovu plažu su mi preporučili jer liči na Kasiopi zbog šljunka i mogućnosti iznajmljivanja ležaljki. Kako mi je ideja bila da stignem do Kerasie (sledeća plaža) a put ide obalom kroz Avlaki, bilo je prirodno da ću i ovde stati. Jeste da je u pitanju lepa uvala bez mnogo gužve, sa tek dva restorana na obali, ali talasi su i ovde bili jači nego što bi mi se moglo dopasti, pa sam ipak odlučila da samo prošetam i nastavim vožnju.
Kerasia
Ovo je jedna od lepših plaža na kojima sam bila na Krfu. Nije tipična u smislu dužine, peska, sređenosti itd, ali vredi truda da se do nje stigne. Put je krivudav i poslednjih pedesetak metara izuzetno strm. Od Kasiopija je udaljen osam kilometara, ali će vam zbog puta trebati dvadesetak minuta. Parking je duž plaže – s jedne strane se kupate, s druge su kola. Imate samo jedan „redovan“ restoran i jedan brze hrane, i jednu malu prodavnicu. Ležaljke i suncobrani se izdaju i posebno se plaćaju (osam evra za set).
Ali, zato je voda sjajna, divne tirkizne boje, bistra i čista, ni previše topla ni hladna. Da je malo sređenija, ova plaža bi bila potpuni hit, ali možda nije ni loše što nije, jer bi u suprotnom bila krcata. Ovako, uvek možete da nađete mesto i za auto i za vas. Kupajte se dok vam ne dosadi i ručajte u jednom od restorana s pogledom na more. Nema mnogo gužve ni tipične gungule sa velikih plaža.
Nissaki
Još malo južnije prema glavnom gradu, naći ćete i najlepšu malu uvalu na ostrvu. Do ove plaže je lako doći, ali će vam od Kerasije trebati više od pola sata, jer je tih 15 km usko i krivudavo. Ja sam tog dana preprečila put kroz ostrvo i došla kroz planine i Agios Markos, ali najlakše je da se dovezete sa juga (iz Dasije), putem uz obalu. Parking je malo nezgodan, jer u malešnoj uvali teško da ima mesta za bilo šta. Automobili se ostavljaju duž ulice koja je i tako uska. Kafić sa pogledom na plažu ima svojih nekoliko mesta, što je za mene bila dobra ideja. Kod njih smo popili kafu, predahnuli a onda se spustili do plaže.
Ulaz u vodu je od sitnog šljunka a uvala ima tek oko 50 metara dužine. More je izuzetno providno, čisto, te nije slučajno što je baš ovde ronilačka ekipa ulazila u vodu. Kad sam ja bila, nije bilo ležaljki za izdavanje, pa se sami snalazite i za malo hlada od retkog rastinja. Na samom grebenu nalazi se restoran (odlični škampi!) a iza još jedan, jedna prodavnica i agencija za izdavanje čamaca. Odavde brodom možete da se prebacite do još par malih uvala ili stena gde ćete naći mesto za kupanje i ronjenje samo za vas.
Na Nissaki plaži sam neplanirano ostala više od pola dana.
SAVET: Pošto je plaža baš mala, može da se desi da nema mesta ni za peškir. Dođite ili ujutro ili oko ručka kada većina turista ode sa plaže. I uživajte u najlepšem kupanju na ostrvu!
Barbati
Plaža u Barbatiju je veća varijanta Nissakija, odnosno dugačka plaža od sitnog šljunka koja čitavom dužinom pripada ili hotelima ili restorani koji izdaju ležaljke i suncobrane. Cena im je od 10 do 20 evra za set, u zavisnosti od toga gde biste da se kupate. Voda je malo zamućenija, jer ovde ipak ima mnogo više ljudi. Ipak, ovo je poslednja plaža sa prelepim, čistim, providnim morem, gde ćete uživati u kupanju i mirnoj vodi. Poznate peščane plaže koje se nalaze južnije su ili pored puta ili su pretrpane, pa samim tim i prljavije, blago uništenih ležaljki koje su jeftinije (ili preskupih ako su u dobrom stanju).
Dasia
Ovo je jedna od poznatijih plaža na istočnoj strani ostrva, delimično zbog toga što se nalazi na petnaestak minuta vožnje od glavnog grada, te do nje vozi i gradski autobus, a delimično i zato što je peščana, mirna i plitka, pa ćete naći puno dece i penzionera. Veliki deo plaže pripada hotelskim kompleksima, ali ima nekoliko mesta gde možete da iznajmite ležaljke ili da spustite peškir (četiri evra po ležaljci i evro ili dva za suncobran). Jedno od takvih mesta deluje kao menza uz britanske starije parove koji dremaju i decu koja neumorno skaču sa platforme.
Ovde se nalazi i poznati klub na plaži, koji ima i bazen, parking, bar u vodi, dobre ležaljke (za 30 evra set), i dovoljno glasnu muziku da imate osećaj da ste na nekom prijatnom „partiju“ na moru. Hrana i piće nisu mnogo skuplji nego u drugim restoranima.
Kao što se može pretpostaviti, ovo nije bila baš plaža po mom ukusu, ali moram da priznam da je ručak izdvadio stvar. U restoranu „Ta Diktia“ sam jela odličan file tune.
Grad Krf plaže
U gradu u principu nemate plažu u pravom smislu te reči, zato ljudi odavde idu u Dasiju, Benitses ili na zapadnu obalu. Ipak, postoji nekoliko simpatičnih mesta gde možete da se okupate, što nije loše da znate nakon što se skuvate obilazeći Stari grad. Faliraki je, na primer, plaža blizu stare luke odakle se pruža lep pogled na Staru tvrđavu i gde ćete naći dva bar-restorana. Možete da ručate, uzmete piće i sednete na betonsku obalu da se osušite ili predahnete na uskom parčetu peska. Pored je i malo „življi“ kafić gde se čuje glasna muzika i ima sve osobine žurke na plaži.
Sa leve strane je još jedno usko parče peska gde ljudi prostru peškir i tik ispod zidina gde su ulica i saobraćajni kolaps, uživaju u prilično čistom moru (bar gledano odozgo).
Iza tvrđave se, takođe, nalazi malo parče peska (plaža Sidero), ali dovde može da se dođe samo čamcem, pa tu i nema mnogo ljudi. Naći ćete još preporuka gde eventualno možete da se okupate na nekoj majušnoj „plaži“ u gradu, ali to ćete sve teško naći i ne možete da dođete pešaka, pa bih ja na vašem mestu preskočila.
Benitses
Benitses je odlična opcija za plažu, ako tražite gde da se okupate posle obilaska Palate „Ahilejon“, koja se nalazi na brdu iznad. Nije naročito reprezentativna, ali je „jednostavna“. Parking je na obali (obeležen i besplatan), cene su niže nego u glavnom gradu ili na poznatim plažama, a uska polupeščana-polušljunkovita plaža je u ležaljkama dva hotela i jednog restorana (20 ili 10 evra za set). Plaža je sastavljena iz tri dela kupališta, koja nisu naročito uređena (treći je najlepši). Dno je od peska ili kamena uz povremeno bujnu morsku travu.
Buka
Plaža Buka smeštena je samo kilometar i po od Lefkimija na jugu ostrva. Ako već dođete do grada zbog kanala preko reke, ne propustite da skoknete i do plaže koju sam gore već pomenula. (Zato se i našla u tekstu „Krf Šta videti“.) Voda je mirna, čista, nema gužve a plaža je peščana sa dugačkim plićakom. Ovde ćete naći i samo jedan restoran, koji ima sve – nešto da prezalogajite, popijete, tuš, toalet, ležaljke i suncobrane. Ako biste da prostrete peškir, i za to ima dovoljno mesta.
Slučajno sam našla i sjajnu tavernu severnije, na putu za Mesongi. Zašto je pominjem? Zato što se nalazi na obali a čitav brežuljak koji se spušta do mora je pun tropskog rastinja koje daje posebno prijatan osećaj uz lep hlad. Sve ovo pripada toj taverni. Iznajmite ležaljku (četiri evra po komadu), i smestite je ili ovde u hlad ili baš na obali, gde je i lep prilaz moru. Ovo nije plaža, više mala uvala gde može postepeno da se uđe u more kome je dno peščano, dok su strane opasane stenama.
Pored toga, restoran je opasan živo zelenim rastinjem i ima odličan pogled na more. Hrana je više nego ukusna (sjajna musaka!), a opuštena atmosfera i odličan ambijent izmamiće vam nekoliko sati a da i ne primetite. Ovde vredi provesti gotovo čitav dan, jer iako ima ljudi, nikada nemate osećaj da je gužva a uvek možete da nađete i svoje parče hlada da odmorite ručak.
Šta da probate na Krfu
Nešto od hrane sam usput pomenula u tekstu, ali se ipak treba kratko pozabaviti i onim što treba da probate na Krfu u posebnom odeljku. Tačno je da ćete ovde naći sve grčke specijalitete na koje ste navikli, od girosa, suvlakija, musake, grčke salate i uza, kao i svežu morsku hranu, ali ima jela koja su specifična baš za Krf zbog naročitog nasleđa i uticaja drugih kultura.
Probaje „pasticadu“, na primer, u kojoj ćete, pored meke govedine ili mesa petla u paradajz sosu, naći i italijanske testenine. „Sofrito“ je lagano kuvana junetina u istoimenom sosu, servirana uz pomfrit ili pirinač. „Burdeto“ je ljutkasto jelo koje se sprema od ribe koju ribari nekada nisu mogli da prodaju, pa se spremala u ulju sa lukom i paprikom.
Na Krfu ćete naći i varijantu britanskog „fiš’en’čipsa“ i bezalkoholnog piva od đumbira sa raznim ukusima a ne treba propustiti ni kolač od pomorandže ili tradicioanlne „sikomaides“ od suvih smokvi. Ono što nećete promašiti jer ga ima na svakom ćošku – u likerima, mermeladama, gelovima za kolače i dodacima pićima, jeste kumkvat. Ovo citrusno voće veličine šljive je gorkasto, pa se retko jede sirovo. Doneli su ga Britanci iz Azije gde je vrlo rasprostranjeno, i otada u Evropi raste samo ovde.
Krf smeštaj i kako stići
Verovatno već znate da na ovakva putovanja najviše volim da odem u svom aranžmanu, naročito ako je jednostavno kao u slučaju Krfa. Iz Niša imate let niskobudžetne kompanije par puta nedeljno a u neposrednoj blizini aerodroma je moguće platiti parking. Karta uz ručni prtljag je bila oko 60 evra.
SAVET: Mene je za 13 dana parking u Nišu izašao oko 3.700 dinara. Iz Beograda sam autoputem stigla za dva sata. Postoji varijanta i da platite prevoz minibusima od vaše adrese do tamošnjeg aerodroma ako ne vozite.
Ako planirate da iznajmite kola, kako ja obično uradim na ovakvim putovanjima, spremite se na gotovo duplo veće cene na Krfu nego na većini drugih ostrva. U odnosu na Zakintos, gde sam bila prošle jeseni, mali auto me je izašao duplo skuplje, i to bez bilo kakvog osiguranja.
Što se tiče smeštaja, lako ga je, po običaju, naći preko Bookinga. Birajte gde biste da budete na ostrvu u odnosu na ono čemu želite da budete blizu. Možda biste da budete u okruženju neke plaže ili znamenitosti. Najskuplji su hoteli i vile u gradu Krfu, naročito u Starom gradu, ali ako spavate tu, nemate baš neku opciju za kupanje koja vam je blizu a i parking je problem. Opet, sa sredine ostrva će vam sve biti isto udaljeno što se tiče obilazaka.
Ostavite komentar
Kako sam krenula da pišem o svakoj plaži pojedinačno, tako sam uvidela da će ovo biti jedan oooogroman tekst. No, bar se nadam da sam obuhvatila sve što treba da se pomene i što bi moglo da vam bude od koristi a vi čitajte ono što vas zanima. Ovo putovanje mi je još sveže, pa nikako sve da ispričam.
Tu sam ako imate još poneko pitanje, samo napišite koji red ispod. Ostavite komentar i podelite na društvenim mrežama i ako vam se dopada tekst, bilo da su vam isti utisci o Krfu kao moji ili ne, ili tek planirate da posetite ostrvo u čemu će vam moj tekst pomoći.
Kao što vidite, biće to sjajno putovanje!
Sledeći: KAKO DA OBIĐETE ZAKINTOS
Čitava serija putopisa sa JONSKE OBALE
