* Imala sam tu sreću da Siriju proputujem sredinom 2008, tri godine pre nego što je počeo rat. Ovo je omaž Siriji i podsećanje na državu izuzetnog kulturnog nasleđa, uz svesrdnu želju da ponovo zavlada mir i da se zemlja brzo obnovi.
Ako ste imali prilike da obiđete Bliski istok, velike su šanse da ste svratili i u glavni grad Sirije, bar pre nego što je počeo građanski rad ili poslednjih godina. Ipak, uspomena će vam ostati za ceo život. Ovo vekovima turbulentno područje nosi težinu svog nasleđa, večitih ratova, sukoba civilizacija i religija, a pride vas ostavlja bez teksta pred bogatom istorijom, spomenicima i kulturom starom više hiljada godina.
Odavde je toliko toga krenulo, razvilo se i postalo poznato širom sveta, ali je ovde i toliko toga uništeno jednom za svagda. Toliko istorijskih činjenica, ruševina, verovanja, legendi i priča na ovoj raskrsnici između Istoka i Zapada, da ćete energiju koju ovo područje nosi osećati u svakom koraku koji napravite – pa u kojoj god zemlji u regionu da se nalazite i kakva god da je trenutna situacija!
Ovo nije „tek neki“ Dubai koji je nikao pre nekoliko decenija (uz svo dužno poštovanje), nisu „tek neke“ turističke atrakcije; ovo je Bliski istok, više od svega što „tek“ možete da obiđete kao turista.
Glavni grad Sirije
E, pa, dobro došli u Siriju!
Te 2008. sam u Siriju stigla iz Turske i tada sam bila prvi put. I samo dok gledate kroz prozor bude vam jasno da ste definitivno otišli iz Evrope, kao i da ste napustili zelene, brdovite predele bogate vodom i šumom. Odavde počinje pustinja, kreće se na Istok, ovo je raskrsnica, komešanje živog i dinamičnog sveta. Od davnina.
Ovde sam videla glavni grad Sirije Damask, Hamu, Malulu, Alep, kao i grad gotovo najbolje očuvanih rimskih zaostavština u svetu, magični biser usred pustinje – Palmiru.
Damask Sirija
U egipatskim i mesopotamskim spisima Damask se, kao jedan od najstarijih konstantno naseljenih gradova u svetu, pominje i dve hiljade godina pre nove ere, te se može zaključiti da grad postoji oko 5.000 godina.
Tako se na hijeroglifskim tablicama iz Egipta može pročitati da je grad „Dimaška“ osvojen u 15. veku pre nove ere. Veliku ulogu u interesovanju ljudi za ovo područje čini reka Brada, oko koje je niklo naselje, a koje se vremenom sve više proširivalo.
View this post on Instagram
Nekada je glavni grad Sirije bio većinom naseljen Aramejcima (između 1000. i 700. godine pre nove ere), dok su mu Grci dali gradske okvire, a onda su ih odatle proterali Nabatejci u prvom veku pre nove ere. Ako vas buni ko su Nabatejci, samo da vas podsetim da je to narod koji je izgradio čuvenu Petru u susednom Jordanu i sve će vam biti jasno.
Nakon što su došli Rimljani, ono što je danas glavni grad Sirije postalo je provincija i dobilo grandiozne zidine, isprekidane sa sedam velikih kapija, koje su i pre ovog poslednjeg rata opasavale Stari grad.
Koliko je Damask bio važan za ovo područje govori činjenica da je bio na meti osvajanja izraelskog cara Davida, Asiraca, Nabukodonosora iz Vavilona, Persijanaca, a i Aleksandar Makedonski ga je zaposeo 333. godine pre n.e.
U antičko doba, grad je bio baza za vojsku koja se suprotstavljala Persijancima. Kasnije su došli Vizantijci, u 12. veku pokušali su da upadnu Krstaši, a onda su ovde bili Mongoli, pa se ustoličili Otomani.
Stari „suk“
Da bismo ušli u Stari grad, Sirijci su nas uglavnom upućivali na jednu od starih kapija, odakle prava ulica vodi kroz čuveni arapski „suk“ (bazar), direktno do Velike džamije u Damasku, Omajadove džamije.
Ta „glavna ulica“ Suk al Hamidija je bila natkrivena, a sa obe strane se pružao čitav lanac prodavnica. U prvi mah, teško da možete bilo šta da razaznate, osim ako zaista ne obratite pažnju, jer će vas „napasti“ odsjaj zlatnog nakita iz mnogih prodavnica ili jarke boje načičkanih ženskih haljina tipičnog kroja. No, to je ipak jedinstveni doživljaj koji vam donosi glavni grad Sirije.
Širili su se i mirisi iz prodavnica parfema, a imajte na umu da Sirijci naročito vole one teške, sladunjave. Srećom, pa je prolaz, bar u ovoj ulici, bio dovoljno širok da baš ne morate da se sudarate sa prodavcima i mušterijama, kao i da možete da „pobegnete“ od ponekog upornog trgovca.
Istini za volju, za razliku od „suka“ u drugom sirijskom gradu, Alepu (kliknite na ime grada za poseban tekst), ovde trgovci nisu bili toliko napadni.
Kada se skrene iz Suka al Hamadija, dočekala nas je gomila sličnih odeljaka u ulicama koje seku ovu glavnu, a koje su podeljene prema nameni. Tako je postojao poseban „kvart“ za mušku odeću, začine, a mogli ste da računate i s tim da u čitavom „suku“ možete, između ostalog, da nađete i sitne izrezbarene komade nameštaja, raznobojne tepihe, stolnjake, cipele, novčanike od kamilje kože… i svašta još pride.
Sledeći: VELIKA DŽAMIJA U DAMASKU
Svi tekstovi SERIJE o Siriji.
