Ovako je izgledao moj dolazak u grad, te su ovo i moji prvi utisci o Barseloni.
Kad putujem po Evropi, obično krenem kao što bih i da sam izašla da prošetam po Beogradu, jer ništa zapravo nije daleko, let nikad nije dugačak, ne treba mi ni mnogo prtljaga.
Ovo je u stvari prednost nas koji živimo u Srbiji – treba ti nešto više od dva i po sata da avionom stigneš do Istanbula, ali isto toliko i da doletiš na drugu stranu Evrope, do Lisabona. Čak i kad idem u zemlju u kojoj nisam bila pre, nikad ne unajmljujem nekoga da me sačeka i odveze do hotela (što sam činila kad sam išla na Kubu ili na Bali). Radije prosto sednem na autobus ili siđem do metro stanice.
Moji prvi utisci o Barseloni
Što se Barselone tiče, bila sam više nego nestrpljiva da stignem, pošto sam mesecima planirala šta ću i kako ću. Sa aerodroma sam krenula autobusom do centra, a odatle rešila da prošetam do hotela. Ne bi trebalo da je daleko, samo dve-tri stanice metroom. I tako je bilo prijatno veče, ulice su počele da se pune, svetla da se pale, pokazujući svu lepotu gradske arhitekture.
Barselona grad
Uprtila sam svoj mali kofer, podigla kragnu na jakni i krenula, korak po korak, u cipelicama sa (ne tako visokim) štiklicama. Sa desne strane se nizbrdo pružala čuvena La Rambla. „Ovde moram da dođem sutra!“, pomislila sam, obilazeći veliki trg.
„Vidi krov ove zgrade! Moram da proverim šta je to… Trebalo bi kupiti neku knjigu znamenitostima Barselone, još večeras… Ma da li je moguće – moja prva Gaudijeva zgrada, eno, tamo preko puta! U redu, polako, ne moram sve večeras, biće dovoljno vremena“, vrzmalo mi se po glavi dok sam hodala uz široki bulevar.
U nekom momentu sam primetila da mi je toplo. Verovatno sam se previše obukla – već je maltene kraj novembra, očekivala sam niže temperature. A i ovaj bulevar se otegao! Još jedan blok i trebalo bi da skrenem levo prema hotelu. Hodala sam i hodala, vukla onaj mali kofer uzbrdo, koji je posle nekog vremena već postao i težak… Hotel bi trebalo da je „odmah iza sledećeg ugla“. Gde je, aman, taj „sledeći ugao“?
I tako, posle još nekih – sat vremena, konačno sam se domogla hotela. Inače volim da šetam (rekreativno i trčim), ali ovo je iz nekog razloga ispalo iscrpljujuće. Mora da sam bila umorna od leta i puta, šta li…
(Nije samo to bio razlog. Sačekajte „rasplet“…)
Sledeći: LICEM U LICE SA ZMAJEM
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni & Lisabonu
