Obećala sam sebi da ovog popodneva neću žuriti, već da ću se „častiti“ laganom šetnjom niz poznatu ulicu Rambla Barselona, šarmantno šetalište koje povezuje Trg Katalonije sa spomenikom Kristoferu Kolumbu u Port Vell-u, na obali.
Ulica Rambla Barselona
Čini mi se da sam prepoznala sve one fotografije koje sam ranije videla iz La Ramble – s jedne strane štandovi sa cvećem, s druge ulični pantomimičari. Evo i pozorišta, ušla sam da kupim karte za veče flamenka, koje željno iščekujem.
Oh, pijaca „Bokerija“! Nasmejala sam se samoj sebi – i dalje sam sva uzbuđena kao dete u igraonici. Gde god pogledam, čujem sebe kako mi se otme po jedno „oh“. Ali, kako da čovek reaguje kad vidi ovako šarenu tezgu sa voćem i ceđenim sokovima! Oh (evo još jednog), a vidi onu tezgu sa čokoladama i bombonama! Nezaobilazna atmosfera užurbanosti, žamora gomile koja ulazi i izlazi, kupuje, smeška se, ćaska. La Bokeria mora da se poseti kada dođete ovde.
View this post on Instagram
Pronašla sam šarmantan restorančić preko puta, taman da probam „paelju“. Iz tepsije se pušilo kada je konobar doneo jelo.
„Čašu domaćeg vina možda?“, pitao je.
Oh (opet!), naravno, taman. „Paelja“ je bila sjajna, čak mislim da sam puhtala i duvala u svaki zalogaj, i da sam je pojela dok je još bila vrela.
Onda ponovo u šetnju niz ulicu Rambla Barselona. Jeste malo „turističko“ okruženje, ali je ipak vrlo prijatno. Puno različitih jezika se čuje okolo, zanimljiva arhitektura sa obe strane ulice. Uvek sam želela da naučim španski, razmišljam usput, čak sam i počinjala sa časovima svojevremeno. Kažu da ga je lako naučiti ako znate italijanski ili francuski, a poslednjim se jesam služila.
Oh (prestaću, obećavam!), miris „vafla“! Na ulici su tezge specijalizovane za ovaj slatkiš, uz različite dodatke koje možete uzeti. Odlučih se za čokoladu. Nastavila sam da hodam i pokušavala da uživam u „vaflu“, a da pride ne ostavim fleke od čokolade po odeći…
View this post on Instagram
Upravo se setih da je kod nas u to vreme išla neka španska tinejdžerska serija, sa gomilom mladih koji su neprekidno ponavljali „’ola, čikitas“, i „’ola, čikos“. Eto, nije da ne znam baš nijednu reč španskog…
„’Ola, čikita! Da izađemo večeras?“, čula sam jednog dečka iza leđa.
Pa samo što nisam prasnula u smeh! Samo sam odmahnula, smešeći se i, naravno, načisto se umazala čokoladom. Kao da je upravo išetao iz one serije!
Sledeći: GAUDI I SAGRADA FAMILIA
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni & Lisabonu
