Moje omiljena mesta u Barseloni su Gaudijeve zgrade, naročito Casa Batllo. Nisam mogla da sačekam da odem i to da vidim, izbliza. A onda sam u neverici buljila u građevinu, koja je onako vedrih boja i uživo. Premašila je moja očekivanja!
Treba napomenuti da je prosto bio poduhvat da se čovek domogne Gaudijevih zgrada. Stajala sam u redu i čekala po više od sat vremena da uđem.
Zato sam odlučila da Sagrada Familiju ostavim za sledeći dan, jer je tamo uvek još veća gužva. Ali, samo ako ste dovoljno uporni, sve se da obići.
Poznate Gaudijeve zgrade
Uz Park Guelj, pomenute građevine predstavljaju mesta, koja morate da vidite kad ste već u Barseloni. Ipak, ono što treba znati jeste da ovaj grad može da se pohvali sa još puno zdanja koja su Gaudijeve zgrade i zaostavština, i da ih nije teško obići i bar im se diviti spolja. U turističkoj organizaciji grada možete lako da se raspitate i za mapu lokacija Gaudijevih zgrada.
Casa Batllo
Dakle, moja omiljena – Casa Batllo. Evo i nekoliko detaljčića, koje sam pročitala dok sam bacala pogled na fasadu… One šarene „tačke“ i plavičasti mozaik kao da su me hipnotisali! Fasada je pomalo ličila na kožu. Ipak, ne nekog opasnog bića, ili je bar ono to prestalo da bude, već pre – vilinskog porekla. Možda je u pitanju zmaj, ali neki veliki, beli sa šarmantnim plavim, zelenim i žutim tufnama duž čitavog tela.
Kao što sam već ranije pomenula, nisam neki ljubitelj zmajeva, guštera i sličnih bića, ali je Gaudi učinio da počnem da se zaljubljujem u njegovu interpretaciju ovih stvorenja.
On je zapravo trebalo da renovira ovu kuću, koja je pripadala porodici Batllo. Vlasnik je prvobitno planirao da je sruši i podigne novu, u ovom renomiranom delu Barselone koji se zove Gracia. Gaudi se s tim nije složio.
View this post on Instagram
Dizajnirao je dve fasade, sa spoljne i dvorišne strane, preuredio prizemlje, dodao podrume, potkrovlje, terasu na krovu i spojio dva unutrašnja dvorišta. Rezultat je bio više nego iznenađujući, pun fantazije i neodređenih oblika i linija. Gaudijeve zgrade su ono kroz šta je čuveni arhitekta iskazao sopstveni, originalni stil.
Casa Mila Barselona
Kao i kod Case Mila, i kod Case Batllo se primećuje potpuno odsustvo pravih linija.
Postoje različita tumačenja dizajna same zgrade, ali kažu da je verovatno najtačnije ono koje se odnosi na simboliku Svetog Đorđa i aždaje. Primetne lobanje i kosti na fasadi pripadaju navodno žrtvama zmaja. Čak je i Sveti Đorđe prikazan u formi kopljaste kule, sa krstom koji je poboden u „kičmu“ aždaje.
Gaudi je dizajnirao i nameštaj za dnevnu sobu i prvi sprat, vrata, lampe, dimnjake.
View this post on Instagram
Casa Mila – još jedan sat čekanja u redu ispred. Na sreću, ponela sam knjigu o Gaudiju, te sam prekratila vreme čitajući o zgradi u koju ću ući. Piše da je Casa Mila bila Gaudijev poslednji projekat, poslednji kojeg se latio otkad se potpuno posvetio crkvi Sagrada Familiji tokom punih 12 godina.
Za razliku od Case Batllo, ovo je bila potpuno nova građevina. Kako je počela da se gradi, građani Barselone su joj davali nadimke. (Gotovo sve Gaudijeve zgrade su imale nadimke.) Tako se jedan od njih – „Pedrera“, zadržao i do danas, a na katalonskom znači „kamenolom“. Zgradi su čak nadenuli ime „el avispero“ (osinje gnezdo), „la empanada“ (pita s mesom), prosto zato što nikada pre nisu videli ništa slično. Mnogi su govorili da izgleda kao „planina koju okružuje veliki oblak“, ili kao „talasasto more“. Nema sumnje da je i ovde Gaudi inspiraciju našao u prirodi, ali ovde je preokrenuo proces u odnosu na Park Guelj, jer je pokušavao da „naturalizuje arhitekturu“.
View this post on Instagram
Originalnost Case Mila nastavlja se i u njenoj unutrašnjosti uz inovativne elemente poput spiralne rampe za kola ili nedostatak velikog zajedničkog stepeništa. Obavezno obratite pažnju na prvi sprat sa čuvenim stubovima i tavanicom, kao i na poznatu terasu sa neobičnim skulpturama. Kažu da je Gaudi, sa čitavim ovim dizajnom, želeo da prikaže valovitost prirode.
Sagrada Familija
Gaudi je preuzeo projekat hrama Sagrada Familija devet godina nakon što su počeli radovi, 1891. Poslednjih 12 godina svog života posvetio je samo ovoj katedrali. Ovde je čak i živeo, ali – nije uspeo da je završi. Nažalost, zgazio ga je tramvaj 1926. dok je bio u jednoj od svojih uobičajenih dnevnih šetnji. Danas, tako, crkva predstavlja i njegovo počivalište. (Vidite zašto su Gaudijeve zgrade toliko specifične!)
View this post on Instagram
Crkva ima tri ulaza: istočni koji je posvećen Rođenju, zapadni koji predstavlja Smrt, dok će zapadna fasada slaviti Vaskrsenje i biće najveća među njima. Predviđeno je da svaki od ulaza ima četiri stuba. Ukupno će ih, tako, biti 12 (između 98 i 112 metara visine), i simblizovaće 12 apostola.
Osim toga, biće i dodatnih pet stubova – iznad poprečnog broda, koji će predstavljati Isusa okruženog jevanđelistima, a ovaj će biti visok 170 metara. Konačno, u planu je i visoka kula-zvonik, koja će biti simbol Device Marije.
Dekoracija fasade Rođenja sačinjena je od tri predvorja, koja predstavljaju tri teološke vrline – Veru, Nadu i Milosrđe, a svaka je sačinjena od puno skulptura, kojima se prikazuju različiti trenuci Isusovog života. Iznad se nalaze i anđeli koji trubama objavljuju njegovo rođenje.
Očekujte da će vas sačekati red ispred crkve, pa se pripremite na čekanje, ako mislite da uđete unutra. Ovo će vam dati priliku da dobro sagledate detalje na fasadi.
Ali, ipak je ovo jedno od najprepoznatljivih zdanja u Barseloni i dobija na značaju kada znate da tu počiva i majstor Gaudi, sahranjen je u okviru sopstvene kreacije!
Sledeći: ENO PIKASA, ODMAH IZA UGLA!
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni & Lisabonu
