Ažurirano u avgustu 2024.
Bila sam zadovoljna što mi je (starinski) hotel bio u centru Lisabona, ne tako daleko od Trga Rosio. Ovo je bilo značajno kada je u pitanju obilazak grada. Ne samo da sam imala sjajan pogled na centar Lisabona s prozora, već sam mogla da vidim i reku i da čujem večernju graju ljudi u okolini.
Divna šetnja (iako uzbrdo) prema trgu Largo du Čiadu uz uzbudljiv osećaj da sam konačno stigla u ovaj grad. (Nisam, srećom, ni osetila bol od udarca u stub ulične lampe! Ako ne znate na šta mislim, pogledajte tekst „Lisabon Portugal :: Prvi dan„. I nemojte se mnogo smejati.) Uvek možete da pogledate i privatne ture po gradu, koje će vam, recimo, omogućiti da doživite Čiado.
Centar Lisabona
Popijte kafu u „Brazilieri“
Upravo tu u kraju sam videla statuu poznatog pesnika Fernanda Pesoa i popularno sastajalište lisabonskih intelektualaca – Kafe „Braziliera“. (Više o tome pročitajte u jednom od sledećih nastavaka, u tekstu pod naslovom Šta videti u Lisabonu.)
Mnogo mi se dopao ovaj trg i čitavo okruženje, i bila sam više nego srećna što se hotel nalazi u blizini. Hodnik na putu do sobe je bio taman i uzak. Hotel jeste bio malo starinski, sa ponekim delom nameštaja kome je „prošlo vreme“, vratima ormara koja su škripala i podom koji je pucketao, čak se osećala vlaga (sastavni deo grada). Ipak, kupatilo je delovalo kao da je nedavno renovirano, u odličnom stanju a posteljina besprekorno čista. Šta vam više treba, kada pride znate da spavate u jednom od najstarijih, poznatih hotela u Lisabonu!
View this post on Instagram
Obiđite centar Lisabona pešaka
Prvo veče je zaista bilo prijatno – otišla sam u kratku šetnju po kraju, večerala napolju, raspakovala svoj mali „damski“ kofer i prisilila se da legnem ranije (a bila sam previše nestrpljiva da bi spavanje uopšte dolazilo u obzir!). Plan je bio da ujutro rano krenem u šetnju centrom Lisabona, da odem do mesta gde počiva Vasko da Gama, ali i da uživam idući onim čuvenim strmim, uskim ulicama Lisabona. Nisam mogla da dočekam!
Nebrojeno puta sam se probudila te prve noći, nikako da svane, činilo se. Ustala rano (očigledno), otišla da otvorim veliki prozor u sobi, pre nego što počnem da se spremam da siđem na doručak. Pored prozora je stajao ogroman fenjer. Povukla sam šalone i provirila da bacim pogled napolje…
View this post on Instagram
Kakav je to divan prizor bio za ovo prvo, sveže jutro u centru Lisabona! Uska uličica se spuštala naniže, dok su je pratili fenjeri-lampe raspoređeni na zgradama sa strane, jedan za drugim u pravilnom rasporedu, a dole – pružala se reka Težo!
Samo sam uzdahnula, nasmejala se i čula sebe kako šapućem: „Pa, dobrodošla u Lisabon!“
Sledeći: UZ STRME, KALDRMISANE ULICE ALFAME
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni i Lisabonu
