Ažurirano u avgustu 2024.
Plan mi je bio da priču o tome šta videti u Lisabonu pišem hronološki, kao što to obično činim kad putujem, ali to ovde nije baš bilo moguće.
Svaki put kada bih ja sebi ujutro „zacrtala“ rutu, sa sve spiskom „šta videti u Lisabonu danas“ a šta da ostavim za sutra – to se u praksi pretvaralo u potpunu zbrku.
Krenete na jednu stranu, a onda odjednom ispred vas iskrsne, iza već nekog ćoška, trg ili uličica, koja je toliko šarmantna da joj ne možete odoleti. I pre nego što primetite – odoste u potpuno drugom pravcu!
Međutim, čitav ovaj grad je jedan veliki spomenik, te nemojte mnogo planirati, samo šetajte, pa gde da vas to odvede, i uživajte.
Šta videti u Lisabonu
Rua Augusta u kaldrmi
Evo šta videti u Lisabonu, i na šta ćete u svakom slučaju nabasati, a što u prethodnim tekstovima nisam pomenula. Jedno od prvih „wow“ mesta tokom šetnje po gradu, izmamila mi je svakako – Ulica Augusta.
Šetalište koje se pruža od Trga Rosio do obale reke Težo, uvek živo, sa kafićima i radnjama sa strane, puno naroda koji uživa u sunčanom danu, i čitavom dužinom u kaldrmi, sa mozaikom kružnog oblika od crnih kamenih kocki. Pošto sam tamo bila krajem novembra, na ulici su već počeli da se pojavljuju i Božićni ukrasi.
View this post on Instagram
Bila sam iznenađena koliko je ulica u stvari dugačka i prava. Završava se tako što prolazi kroz ogromnu i bogato dekorisanu kapiju, koja vodi na trg Praca do Komersio – lisabonsku Trijumfalnu kapiju.
Ovaj kraj, pod imenom Baixa, danas je jedan od najzanimljivijih delova grada.
Do zemljotresa 1755 (posle kojeg je većina grada obnovljena i izgrađena ovako kako izgleda danas), Baixa naselje je bilo puno kuća na malim stubovima, podignutih od zemlje zbog čestih poplava.
Plan za obnovu je podrazumevao da se napravi „rešetkasto“ rešenje ulica, od kojih će svaka biti popločana kaldrmom i ulivati se na trg posvećen određenom zanatu. Simpatično podsećanje na ovu zamisao su nazivi ulica poput Rua do Ouro (Zlatna ulica) ili Rua dos Sapateiros (Obućarska).
View this post on Instagram
Plato Inkvizicije
Na trgu Praca do Komersio se nalazi palata, kvardatnog oblika, elegantnih proporcija i poprilično “gabaritna”. U Ribeiri ili Kraljevskoj palati su živeli portugalski kraljevi punih 150 godina, od 16. veka, pa sve do pomenutog zemljotresa 1755. Kralj Žoze I nije više hteo da bude „zatvoren“, te je odabrao jedan od paviljona na brdima Ajuda. Palata na Praca do Komersio, tako, nikada nije obnovljena.
Ne tako udaljen je još jedan trg Praca do Municipio, koji ima veliki značaj za građane Lisabona. Tu je i spomenik koji ne treba da propustite da vidite – stub Pelourinho.
Ovde se nalazi Gradska vlada, i to u zgradi iz 1864. Ispred nje – pomenuti spomenik. On danas predstavlja simbol pravde, a nekada je bio mesto gde su vešali osuđenike.
Još jedna zgrada priziva sećanje na tegobnu istoriju. Na trgu Praca do Rosio locirana je zgrada Narodnog pozorišta “Dona Maria II”, impozantna građevina, koju ne možete da ne primetite. Pozorište se nalazi na mestu gde je nekada bila Palata Inkvizicije.
Dok stojite ispred pozorišta, bacite pogled na levu stranu i ugledaćete šarmantnu, kitnjastu Rosio metro stanicu sa lučnim ulazima, i to preko puta Crkve Santo Domingo koja datira iz 13. veka. Mnoge kazne Inkvizicije potpisane su upravo ovde, u ovom hramu.
Šta videti u Lisabonu :: „Vragolasto” naselje
Na Baixu se nastavlja četvrt pod nazivom Čiado, a ime je dobila po nadimku pesnika-sveštenika Antonia Ribeire, kako piše u lokalnoj knjizi-vodiču, koji je ovde živeo u 16. veku i bio poznat po „nestašlucima“ („chiado“ na portugalskom).
Ovde ćete naći i čuveni Kafe „Brazileira“, omiljeno sastajalište lisabonske intelektualne elite otkako je 1905. otvoren, sa statuom pesnika Fernanda Pesoe na terasi. Vrlo prijatan ambijent. I izuzetno šarmantan trg sa, još jednim – crno-belim mozaikom u kaldrmi. (Pročitajte više o ovom delu grada u tekstu o centru Lisabona.)
Iz četvrti Baixa popnite se Liftom “Santa žusta” do brežuljka na kojem se nalazi Convento do Carmo.
View this post on Instagram
Danas je to Arheološki muzej “Karmo”, ustanovljen krajem 19. veka, zdanje koje se smatra draguljem lisabonske gotske arhitekture. Izgrađen je 1423, a posle zemljotresa se urušila tavanica.
Prepoznatljiva silueta zgrade danas može da se vidi maltene iz bilo kog dela grada.
View this post on Instagram
Lisabonska Katedrala
U delu grada Ajuda naći ćete Narodni muzej antičke umetnosti, ali i zanimljivu zgradu Ministarstva inostranih poslova koja je izgrađena u 18. veku i služila je kao zvanična rezidencija portugalskih kraljeva sve do ukidanja monarhije 1910.
Nedaleko odatle pruža se Most “25. april”, lisabonski “Golden gejt”, sa spomenikom Hrista na obali Težoa. Ako imate vremena, obiđite simpatičan Narodni muzej kočija, koji je meni bio izuzetno zabavan i nešto što ne možete da vidite bilo gde.
View this post on Instagram
Ne treba zaboraviti Tvrđavu Svetog Đorđa, koji su gradili Arapi, i nad kojim su izgubili kontrolu u 12. veku. Odavde se proteže prelep pogled na popularni deo grada Alfama. Ako ste ljubitelj mesta sa kojih puca lep pogled, prošetajte se do Mirador de Santa Lucia.
Takođe, jedna od možda najprepoznatljivih krivina u Lisabonu jeste ona na čijoj fotografiji vidite žuti tramvaj kako skreće ispred čuvene lisabonske Katedrale, poznatije kao Se. Izgrađena je u 12. veku na mestu gde se nekada nalazila džamija.
Veruje se da je Sveti Antonije ovde kršten 1195. Preko puta se nalazi još jedna crkva, a ona nosi ime ovog sveca i podiguta je upravo tamo gde je, prema predanju, Sveti Antonije rođen krajem 12. veka. Otuda ne treba da čudi što ga grad slavi kao zaštitnika.
Sledeći: ZBOGOM UZ FADO
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni i Lisabonu
6 Odgovora
…Jako mi se sviđaju tvoji opisi, priče i fotografije…samo tako nastavi 🙂
O, puno ti hvala na lepim recima! I na podrsci, naravno, toga nikad dosta. 🙂
Lijepo je upoznati krajeve u kojima još nisam bio,a nadam se da ću jednog dana tamo i doći…
Zasad se, dakle, jos „spemas“ za Lisabon. Drago mi je da mogu da doprinesem! 🙂
Da, spremam…samo ja sam pješak avanturist, pa treba još doći do Portugala 😉
Dan po dan, i sve se stigne… 😉