Ažurirano u avgustu 2024.
Došlo je vreme za jednu od naročitih Lisabon znamenitosti, koja mi je ostala u lepom sećanju. Nisam ni primetila da je prošlo par dana otkako sam došla u glavni grad Portugala…
A opet, imala sam utisak da hodam danima, što doduše, nije bilo daleko od istine, s obzirom na to da sam Barselonu prešla uzduž i popreko, većinom pešaka, i to pet dana pre nego što sam došla u Lisabon. I to isto radim i dalje.
View this post on Instagram
Lisabon je prilično zahtevan, jer stalno idete gore-dole, skrećete u jednu ili drugu stranu.
Sećam se da sam stajala na jednom oštrom ćošku, popevši se ulicom do malog trga. Ulica je nastavljala levo, ali se račvala i udesno, pod oštrim uglom od možda 30 stepeni. Odatle, sa ovog ćoška, vidite kako se jedan deo ulice stropoštava naniže, a drugi, odmah pored, nastavlja strmo uzbrdo – prava pravcata serpentina! Pogledate dole, pa gore…
„Sad ću da sednem ovde na ivičnjak i neću više da mrdnem ni gore ni dole!“, prošlo mi je kroz glavu.
Ali na kraju to, naravno, učinite, to je tek još jedno brdo. Mada, moram da priznam da mi je bilo više nego drago što sam kupila one čizmice sa (ne tako visokom) flamenko štiklicama u Barseloni. Imale su tako fin, malo deblji đon, mekan pri gaženju, taman kako treba za nepreglednu kaldrmu Lisabona.
Lisabon znamenitosti
Hodala sam već satima tog dana i konačno stigla do zgrade koju sam želela da vidim. Radi se o „Kazi dos bikos“, sagrađenoj 1523. godine u svrhu Trgovačke kompanije „Indija“.
Zanimljiva fasada sa ukrasnim šiljcima koji vire iz zida. Zgrada je potpuno renovirana osamdesetih godina i ovde se na prvom spratu održavaju razna kulturna događanja. Dakle, izgrađena je u vreme Vaska da Game.
No, razlog zbog kog mi je još interesantnija, jeste ono što zgrada predstavlja danas.
Lisabon znamenitosti :: Muzej Saramaga
Naime, „Kaza dos bikos“ je sada mesto na kome se nalazi muzej posvećen Nobelovcu, portugalskom piscu koji je preminuo 2010. Maslinovo drvo ispred ulaza je zapravo iz grada Azinhaga gde je rođen Žoze Saramago. Kažu i da je njegov pepeo posut ispod drveta.
Dok sam šetala gradom, često su mi dolazile u sećanje scene iz njegove pripovetke „Embargo“ sa opisima poređanih automobila duž uskih ulica Lisabona.
View this post on Instagram
Nedaleko od zgrade pronašla sam i fini riblji restoran, kao poručen za pauzu za ručak. Čekajući hranu, pijuckajući vino, pregledala sam fotografije, koje sam napravila tog dana. Još jedan divan dan.
Pogled mi se zaustavio na novima čizmicama, jedna štikla je već bila oguljena, verovatno je upala među kocke kaldrme. E, pa, eto, to će mi biti lisabonski „ožiljak“ na mojim barselonskim čizmama, zajednički suvenir sa putovanja u Barselonu i Lisabon.
Sledeći: STROG, A NESTAŠAN
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni i Lisabonu
