Ostrva u Jonskom moru

Evo ostrva u Jonskom moru koja treba posetiti, iako u ovom putopisu neće biti zastupljeno svih sedam najvećih ostrva arhipelaga. Tri grčka jonska ostrva – Kefalonija, Lefkada i Itaka su blizu jedno drugom, te su jednostavna za obilaženje i nećete izgubiti mnogo vremena na put. Lokalne ture i feri rute često i sami uključuju šetkanje između ova tri ostrva.

Ako ste zabrinuti zbog nove kovid situacije, evo nekoliko informacija. Grčka više ne traži zelene sertifikate o vakcinaciji, PCR testove ili popunjene formulare. Još otkako je zemlja otvorila granice za turizam 2021, za međunarodne turiste situacija je prilično normalna a to naročito važi od 2023. naovamo.

Jonska ostrva mapa

Jonska ostrva Grčka

Grčka jonska ostrva su među najpopularnijima u ovoj zemlji, odmah iza Kikladskih i Krita. (Ako vas zanima letovanje na Rodosu, imate čitavu seriju tekstova na blogu sa ovog ostrva iz arhipalaga Dodekaneze.) Zahvaljujući geografskom položaju, njihova priča se istorijski i kulturno prevashodno vezuje za osvajače iz Italije i Britanije, u poređenju sa ostatkom Grčke gde je jak turski uticaj bio neizbežan. Tragovi venecijanskog nasleđa i danas mogu da se vide u lokalnoj arhitekturi, hrani i tradiciji, a s obzirom na činjenicu da su ostrva u Jonskom moru bila pod vladavinom Mletaka u srednjem veku.

Sedam jonskih ostrva

Gotovo 3.000 naseljenih ostrva danas pripada Grčkoj. Grci ih najčešće grupišu po brojevima. Tako su i ostrva u Jonskom moru nazvana Eptianissa (ili Eptaneze), što znači „sedam“. Dakle, sedam velikih jonskih ostrva u Grčkoj su Kefalonija, Lefkada, Itaka (o kojima će biti reči u ovom tekstu), Zakintos, Krf (kliknite na „Šta videti na Krfu„), Paksos (više u tekstu „Paksos i Antipaksos„) i Kitira (jedina na južnom delu Peloponeza), sa puno manjih koja vredi obići, a od kojih će neka biti obuhvaćena u sledećim putopisima iz Grčke.

Jonska ostrva, šta obići

Ovde ćemo pokušati da se fokusiramo na ono što treba obići na jonskim ostrvima, imajući u vidu prevashodno Kefaloniju, Lefkadu i Itaku u ovom tekstu. Neka od njih su poznata po nestvarnoj boji mora i prelepim plažama, dok su druga prepoznatljiva po šarmantnim naseljima i mitologiji.

KEFALONIJA UTISCI

Kao najveće ostrvo u Jonskom moru, Kefalonija je istinski predstavnik Eptaneze arhipelaga. Ostrvo puno bujnog zelenila i oštrih litica poslužilo je i kao filmski set za snimanje „Mandoline kapetana Korelija“. Pored tipičnih plaža, ostrvo je poznato i po živopisnim naseljima i pećinama.

Ako vas zanimaju plaže, svakako da nećete propustiti Mirtos, Antisamos, Lurdas ili Skalu, ali odvojte vreme i za dramatične pejzaže Kefalonije i simpatičnu arhitekturu u gradićima poput Fiskarda, Argostolija, Samija ili Asosa. Kažu da se na Kefaloniji nalazilo 365 naselja pre razornog zemljotresa 1953. godine, posle kojeg su mnoga napuštena.

Argostoli je glavni grad sa oko 14.000 stanovnika. Nalazi se na samom kraju prirodne uvale opasane planinama i šumom. Iako je većina mletačkih kuća uništena tokom zemljotresa, u manjim mestima na ostrvu i dalje možete da se divite starom, venecijanskom stilu. Međutim, ako ste u Argostoliju, ne propustite da svratite u Arheološki muzej Kefalonije pošto se ovde nalaze arheološke iskopine iz vremena mikenske civilizacije, helenističkog i rimskog doba.

Fiskardo Kefalonija

Ako već govorimo o utiscima sa Kefalonije, neke od najlepših slika u glavi (i aparatu) ponećete upravo iz Fiskarda. Ovo je gradić pun tradicionalnih čamaca i jahti, prodavnica, restorana, kuća okrečenih u žive boje. Divićete se pogledu na sve ovo dok sedite u jednoj od lokalnih taverni, probate domaće specijalitete, posmatrate prolaznike i slušate zrikavce.

Fiskardo se nalazi oko 50 km severno od Argostolija. Zbijen je u maloj uvali, gde mu je smeštena i užurbana luka. Uzimajući u obzir da je puno naselja na ostrvima u Jonskom moru uništeno tokom pomenutog zemljotresa, Fiskardo će vam biti još simpatičniji, jer je jedan od retkih gradića koji je ostao netaknut. Čitava skala preslatkih fasada je i danas onakva kakva je bila pre mnogo vekovima.

Na šetalištu uz more su nanizane radnje i restorani. Ovo mesto je malo skuplje od ostalih grčkih jonskih ostrva, važi za mondensko, ali svakako da ćete moći sebi da priuštite neki suvenir. Ako ste došli u Fiskardo iz drugih delova Kefalonije ili sa okolnih ostrva, najbolja opcija je da ostavite sebi vremena da na miru ručate u nekoj lokalnoj taverni uz pogled na luku. Imajte na umu da treba napraviti mesta i za poznati sladoled u poslastičarnici „Dodoni“ ili ukusne kolače u „Melini“.

Bez obzira na to da li dolazite kolima ili brodom, bićete u prilici da uživate i u šljunkovitim plažama i uvalama koje mogu da se nađu relativno blizu Fiskarda, a bez kojih utisci s Kefalonije ne bi bili isti. Ako imate više vremena, grčka Kefalonija će zadovoljiti i vaše interesovanje za istoriju i kulturu, jer ćete moći da posetite i paleološka nalazišta i vizantijske crkvice.

ŠTA OBIĆI NA LEFKADI

Kada govorimo o ostrvima u Jonskom moru, Lefkadu prosto ne možete da preskočite. Ako se pitate šta obići na Lefkadi, samo nastavite da čitate, a podsetiću vas da ovo ostrvo često nazivaju „Karibima Grčke“ – i to s pravom.
Ostrvo se nalazi usred Jonskog mora, a sa kopnom je povezano malim mostom. Poznato je po prelepim pejzažima i omamljujućim plažama.

Kada dolazite na ostrvo, dočekaće vas stara tvrđava na samom ulazu u grad Lefkadu. Zamak Agija Mavra izgradio je venecijanski vođa Đovani Orsini 1300. godine, a dobio ga je u miraz i odmah počeo da ga ojačava sa sedam bastiona. Unutra može da se vidi i crkva Svete Mavre koja se slavi kao zaštitnik Lefkade.

Mali glavni grad Lefkada će vas pozdraviti uskim ulicama i tradicionalnim tavernama. Druga mesta pored mora koja treba da upišete i eventualno posetite su Nidri i Agios Nikitas. Nidri je najpoznatije turističko naselje sa samo 800 stanovnika, koje se nalazi na 17 km od grada Lefkade. Treba ga staviti na listu „šta obići na Lefkadi“, jer ima jednu od najživljih luka na ostrvu odakle možete da se prebacite do Kefalonije, Itake ili Meganisija.

Još jedna zanimljiva tačka na Lefkadi je Svetionik na Rtu Dukato na jugu ostrva. Izgrađen je 1913. i najveći je među ostrvima u Jonskom moru. Nije tako lako doći do njega, jer će vam biti posebno iskustvo sa Lefkade da se dovezete zemljanim putem od 16 km uz truckanje i sporu vožnju. Sa broda, međutim, možete da napravite odlične fotografije.

Lefkada plaže

Glavni razlog zašto je Lefkada toliko popularna među ostrvima u Jonskom moru, jesu svakako plaže. One mogu da budu posute sitnim šljunkom ili peščane sa tako nestvarnom bojom mora da ćete ostati otvorenih usta. Kažu da „lefkos“ na grčkom znači belo, a baš to što Lefkada obiluje belim stenama doprinosi ovom tirkiznom odsjaju vode. Najpoznatije plaže su Porto Kaciki, Egremni, Milos i Katizma, dok su Agios Janis i Vasiliki najbolja mesta za surf.

Šta obići na Lefkadi? Pa, svakako Porto Kaciki, jer ovo je jedna od najfotografisanijih atrakcija ostrva. Smatra se jednom od najboljih plaža u Grčkoj i čitavom Mediteranu. Nalazi se 44 km jugozapadno od glavnog grada, a kolima ćete dovde stići za oko sat i po. Parking je odmah iznad stepeništa koje će vas dovesti do plaže.

Nemojte da se iznenadite ako vidite puno privatnih jahti i turističkih brodova u uvali, jer ovo je upravo mesto koje Lefkadu ubraja među ostrva u Jonskom ostrvu koja morate obići. Imajte na umu i da je iz Nidrija ili Vasilija lako doći taksi-čamcem.

Ako dolazite brodom ili čamcem, ne propustite da svratite do još jedne male plaže, na koju pride može da se dođe s mora. Dobro došli na plažu Egremni.

Nalazi se na 38 km od grada Lefkade i opasana je impresivnim golim liticama koje pejzažu daju dodatni šarm. Svetli obluci i kristalno čisto more čine Egremni egzotičnim parčetom ostrva, zbog čega privlači puno posetilaca. Plaža može odjednom da se napuni kada dođe nekoliko turističkih brodova punih ljudi koji će svi u isto vreme skočiti u vodu.

ITAKA ŠTA VIDETI

Ako vas zanima grčka Itaka i zašto je ovo jedno od ostrva u Jonskom moru koje treba videti, samo se setite da se usred sve te izdašne vode nalazi i parče zemlje koje je pomenuo još Homer u „Odiseji“. No, pored mitologije, ostrvo krase i smaragne plaže i živopisna naselja.

Pored toga što je dom legendarnog heroja Odiseja, ovo ostrvo ima svoj deo prozirnog mora i peščanih uvala. Prestonica je naselje Vati, gde se nalazi i glavna luka ostrva još od 16. veka. Iako je mala, Itaka ne manjka mestima koja treba videti. Jedna od popularnih znamenitosti je Manastir Panagia Katariotisa, koji je na vrhu planine i pruža prelep pogled na Jonsko more. Ako ste, pak, ovde zbog plaža, svratićete na Sarakiniko, Filiatro, Gidaki ili Afales.

Afales je malo veća uvala na severu ostrva, ispresecena brojnim plažama sa sitnim šljunkom i jednom peščanom. Poslednja se zove Platia Amos i dostupna je jedino s mora, mada brodić lako možete naći u Vatiju. Ovo je najegzotičnija i jedina peščana plaža na Itaci.

Pošto je uvala obavezna stanica za turiste, dogodiće se da će doći puno turističkih brodova u  isto vreme. Najveća gužva tokom sezone na ostrvima u Jonskom moru je svakako tokom jula i avgusta. No, ovi turisti će tu biti manje od sat vremena, pa će plaža opet moći da bude samo vaša ako se samo malo strpite. Iznenadila sam se kako litice izgledaju ogoljeno, setivši se da sam negde pročitala da je i Odisejeva domovina bila prilično stenovita i gola.

Itaka Odisej

Iako ne postoje dokazi da je ovo ostrvo nekada zaista bilo Odisejevo kraljevstvo, ne možete a da ne pomislite da možda ipak gazite po istom tlu. Možda je to nekada činio i veliki Homerov junak, kralj Itake. Postoje iskopavanja koja se tek ispituju, i to u kompleksu blizu sela Stavros. Pojedini delovi datiraju iz osmog veka p.n.e, što bi se ugrubo poklapalo sa vremenom Odisejeve vladavine. Ipak, samo mesto nije lako naći bez vodiča, naročito po letnjoj vrućini. Arheološka kolekcija Stavrosa nije loša ideja ako nemate puno vremena, jer se ovde nalazi deo helenističke maske iz drugog veka p.n.e. na kojem je ispisana Molitva Odiseju. Ovo pokazuje da je Odisej nekada na Itaci zaista bio obožavan kao heroj ili božanstvo.

Tera vas da se zamislite, zar ne!

Čitava serija putopisa sa JONSKE OBALE

Sledeći: METEORI, KAKO STIĆI I ŠTA VIDETI