Omaž Siriji

Ovo je jedna od zemalja o kojoj sam želela da pišem dok sam se još nosila mišlju da pokrenem blog o putovanjima. Toliko ima bogatu istoriju i takvu raznolikost po pitanju kultura i tradicija koje su se ovde uvek sretale, da se osećam izuzetno počastvovanom što sam imala tu sreću da zemlju obiđem dok je još bilo mirno.

Bilo je to samo dve i po godine pre nego što je izbio najnoviji građanski rat i i dalje ne mogu da se osvestim da nekih mesta koja sam posetila, više nema, da su hramovi stari 2000 godina potpuno nestali! Kad god gledam fotografije zanimljivih mesta i ljudi na koje sam nailazila na putovanju 2008, pitam se šta se sa svima njima desilo, da li su dobro i gde li su i kako završili usled sve ove tragedije.

I upravo zbog njih sam i rešila da pišem o ovoj zemlji, da izrazim svoje poštovanje i napravim mali omaž ljudima i mestima, u nadi da će ovo ludilo da se završi, da će da zavlada mir, a zemlja da se obnovi. Ali, i da nas sve podsetim na kulturno nasleđe ove zemlje, danas kada joj ime pominjemo samo u kontekstu priče o teroristima, političkim sukobima i ratu.

Pa, narode, sećate li se Sirije? Tamo će vas blog odvesti ovoga puta!

Hajde da ovu bliskoistočnu zemlju obiđemo kroz putopise, da zajedno prošetamo kroz hrišćanske četvrti u Damasku, jednom od najstarijih gradova sveta, da posetimo grobnicu velikog muslimanskog lidera Saladina, koji se borio za Jerusalim tokom Krstaških ratova. Podsetićemo se čuvene Citadele u Alepu iz 10. veka, velikih drvenih točkova u Hami, aramejskog dijalekta koji se i dalje koristi u Maluli (a njime je govorio i Isus), i prelepog antičkog grada gde je kraljica Zenobija prkosila Rimskom carstvu pre skoro 2.000 godina – velike Palmire!