Sirija, grad Damask
* Imala sam tu sreću da Siriju proputujem sredinom 2008, tri godine pre nego što je počeo rat. Ovo je omaž Siriji i podsećanje na državu izuzetnog kulturnog nasleđa, uz svesrdnu želju da ponovo zavlada mir i da se zemlja brzo obnovi.
Ako ste imali prilike da obiđete Bliski istok, uspomena će vam ostati za ceo život. Ovo vekovima turbulentno područje nosi težinu svog nasleđa, večitih ratova, sukoba civilizacija i religija, a pride vas ostavlja bez teksta pred bogatom istorijom, artefaktima i kulturom starom više hiljada godina.
Ljudi na ulicama sirijske prestonice
Odavde je toliko toga krenulo, razvilo se i postalo poznato širom sveta, ali je ovde i toliko toga uništeno jednom za svagda. Toliko istorijskih činjenica, ruševina, verovanja, legendi i priča na ovoj raskrsnici između Istoka i Zapada, da ćete energiju koju ovo područje nosi osećati u svakom koraku koji napravite – pa u kojoj god zemlji u regionu da se nalazite i kakva god da je trenutna situacija!
Raznorazna roba na improvizovanim tezgama
Ovo nije „tek neki“ Dubai koji je nikao pre nekoliko decenija (uz svo dužno poštovanje), nisu „tek neka“ „mesta koja treba posetiti“, ovo je Bliski istok, više od svega što „tek“ možete da obiđete kao turista.
E, pa, dobro došli u Siriju!
Te 2008. sam u Siriju stigla iz Turske. I samo dok gledate kroz prozor bude vam jasno da ste definitivno otišli iz Evrope, kao i da ste napustili zelene, brdovite predele bogate vodom i šumom. Odavde počinje pustinja, kreće se na Istok, ovo je raskrsnica, komešanje živog i dinamičnog sveta, od davnina.
Jedan od prolaza u Starom gradu
Ovde sam videla Damask, Hamu, Malulu, Alep, kao i grad gotovo najbolje očuvanih rimskih zaostavština u svetu, magični biser usred pustinje – Palmiru.
Najstariji naseljeni grad
U egipatskim i mesopotamskim spisima Damask se, kao jedan od najstarijih konstantno naseljenih gradova u svetu, pominje i dve hiljade godina pre nove ere, te se može zaključiti da grad postoji oko 5.000 godina!
Uske ulice među zidinama starog Damaska
Tako se na hijeroglifskim tablicama iz Egipta može pročitati da je grad „Dimaška“ osvojen u 15. veku pre nove ere. Veliku ulogu u interesovanju ljudi za ovo područje čini reka Brada, oko koje je niklo naselje, a koje se vremenom sve više proširivalo.
Nekada je ovaj grad bio većinom naseljen Aramejcima (između 1000. i 700. godine pre nove ere), dok su mu Grci dali gradske okvire, a onda su ih odatle proterali Nabatejci u prvom veku pre nove ere. Ako vas buni ko su Nabatejci, samo da vas podsetim da je to narod koji je izgradio čuvenu Petru u susednom Jordanu i sve će vam biti jasno!
Nakon što su došli Rimljani, Damask je postao provincija i dobio grandiozne zidine, isprekidane sa sedam velikih kapija, koje i su i pre ovog poslednjeg rata opasavale Stari grad.
Zanimljiv način za izlaganje tepiha
Koliko je Damask bio važan za ovo područje govori činjenica da je bio na meti osvajanja izraelskog cara Davida, Asiraca, Nabukodonosora iz Vavilona, Persijanaca, a i Aleksandar Makedonski ga je zaposeo 333. godine pre n.e. U antičko doba, grad je bio baza za vojsku koja se suprotstavljala Persijancima. Kasnije su došli Vizantinci, u 12. veku pokušali su da upadnu Krstaši, a onda su ovde bili Mongoli, pa se ustoličili Otomani.
Stari „suk“
Da bismo ušli u Stari grad, Sirijci su nas uglavnom upućivali na jednu od starih kapija, odakle prava ulica vodi kroz čuveni arapski „suk“ (bazar), direktno do Omajadove džamije (više o tome u sledećem nastavku!).
Raznobojni izlozi u bazaru
Ta „glavna ulica“ Suk al Hamidija je bila natkrivena, a sa obe strane se pružao čitav lanac prodavnica. U prvi mah, teško da možete bilo šta da razaznate, osim ako zaista ne obratite pažnju, jer će vas „napasti“ odsjaj zlatnog nakita iz mnogih prodavnica ili jarke boje načičkanih ženskih haljina, tipičnog kroja.
Širili su se i mirisi iz prodavnica parfema, a imajte na umu da Sirijci naročito vole one teške, sladunjave. Srećom, pa je prolaz, bar u ovoj ulici, bio dovoljno širok da baš ne morate da se sudarate sa prodavcima i mušterijama, kao i da možete da „pobegnete“ od ponekog upornog trgovca.
Glavna ’ulica’ kroz suk
Istini za volju, za razliku od „suka“ u drugom sirijskom gradu, Alepu (više o tome u posebnom tekstu), ovde trgovci nisu bili toliko napadni.
Kada se skrene iz Suka al Hamadija, očekivala vas je gomila sličnih odeljaka u ulicama koje seku ovu glavnu, a koje su podeljene prema nameni. Pa je tako postojao poseban „kvart“ za mušku odeću, začine i slično, a mogli ste da računate i s tim da u čitavom „suku“ možete, između ostalog, da nađete i sitne izrezbarene komade nameštaja, raznobojne tepihe, stolnjake, cipele, novčanike od kamilje kože, i svašta još pride!
Sledeći: VELIKA DŽAMIJA U DAMASKU (2)
Svi tekstovi SERIJE o Siriji.
